Ovaj tim naučnika napravio je uređaj za beleženje slika koje se pojavljuju u čovekovom mozgu. To je modifikacija standardnog uređaja za snimanje aktivnosti čovekovog mozga magnetnom rezonancom (MRI – Magnetic Resonance Imaging). On se već dugo primenjuje u medicini i omogućava dobijanje slika o aktivnosti čovekovog mozga zasnovanih na protoku krvi u određenim njegovim delovima. MRI skener za “gledanje” čovekovih misli opremljen je izuzetno snažnim magnetima i softverom za dekodiranje informacija o moždanoj aktivnosti. Modifikovani MRI skener u ovom slučaju se naziva fMRI (functional MRI).
Postupak dobijanja slike iz čovekovog mozga vrlo je dugotrajan i sastoji se iz tri faze. U prvoj fazi softvera se podešava i prilagođava osobi koja se ispituje. U toj fazi, koja traje pet sati, ispitaniku se prikazuju hiljade slika. Softver na taj način “uči” kako mozak ispitanika kodira vizuelne informacije, i sve to beleži. Zatim se pristupa drugoj fazi, u kojoj se uzima nov skup slika. Dekoder, na osnovu prikupljenih informacija iz prethodne faze, najpre predviđa kakva se aktivnost mozga može očekivati za svaku od njih. Konačno, te slike se pokazuju ispitaniku u trećoj fazi. Na osnovu aktivnosti mozga, poređenjem s prethodno predviđenom aktivnošću, izvodi se zaključak o vizuelnom sadržaju (slikama) mozga ispitanika.
Radi testiranja uređaja i metode korišćenja ispitivanju su se podvrgla dva naučnika iz ovog tima. Rezultati su pokazali da je pri posmatranju skupa od 120 slika tačnost metode devet od deset pokazanih slika, dok je za skup od 1.000 slika nešto manja – osam pogodaka od deset prikazanih slika. Tim će i dalje raditi na ovoj metodi i usavršavanju njene preciznosti. Značaj njene primene u budućnosti pre svega je vezan za medicinu. Na primer, na taj način bi se moglo doći do sadržaja misli ljudi koji se nalaze u komi ili su na neki drugi način sprečeni da komuniciraju s okolinom. Pri tom se otvaraju i mnoge etičke dileme zbog mogućeg korišćenja metode u policijske svrhe i raznih mogućnosti njene zloupotrebe.
