Svako putovanje u Cloud započinje se procenom i planiranjem na visokom nivou
„Da bi prelazak na Cloud bio opravdan, prvo mora biti jasno koje će poslovne koristi biti od promene“, rekao je Božidar Belić, direktor IT servisa u kompaniji Crayon Srbija.
Većina poslovnih organizacija danas razmišlja o korišćenju tzv. usluge u Cloud-u – korak koji je važan deo digitalne transformacije preduzeća u svim poljima i u tom smislu presudan u strategiji za opstanak i prilagođavanje današnjem visoko digitalizovanom svetu. Cloud rešenja su već postala norma za kompanije.
Migracija na sisteme u Cloud-u definiše nekoliko važnih pitanja. Njihovi odgovori određuju ne samo šta će tačno biti prebačeno u Cloud, već i da li će takav korak uopšte biti izveden. Božidar Belić, direktor IT servisa u kompaniji Crayon Srbija, ističe koja su to pitanja.
1. Zašto?
Svako putovanje u Cloud započinje se procenom i planiranjem na visokom nivou. Bez obzira na vrstu projekta, prvi korak je odgovor na pitanje zašto se migracija vrši – kakav je njen poslovni kontekst.
Da bi projekat bio opravdan, mora dovesti do poslovnih koristi koje premašuju troškove. Mogući poslovni motivi bi bili: osiguravanje kontinuiteta procesa, povećanje sigurnost, ubrzavanje digitalne transformacije. Kada govorimo o digitalnoj transformaciji, željene koristi obično spadaju u sledeće podkategorije – poboljšana korisnička usluga, povećana produktivnost zaposlenih, efikasnost procesa i transformacija proizvoda i usluga. Naravno, mogući motiv je optimizacija troškova koji nisu specifični za posao.
Razjašnjavanje poslovnih koristi i definisanje kriterijuma uspeha i ključnih pokazatelja je presudno. Ako od samog početka projekat ima pogrešna očekivanja za obavezno smanjenje IT troškova, ne uzimajući u obzir koristi, tada finansijski račun za tranziciju može biti pogrešan i ponekad zastrašujući. Mora postojati značajna poslovna korist u odnosu na troškove.
2. Ko je poslovni „sponzor“ projekta?
Često se dešava da migraciju na Cloud inicira IT sektor. Kao deo pitanja poslovnih koristi, međutim, trebalo bi da bude jasno ko je u organizaciji tzv. „Sponzor“ projekta. To je obično član odbora koji obezbeđuje sredstva, podržava odluke, ali takođe traži pozitivne rezultate iz projekta.
3. Odakle se započinje migracija (ili kakvo je trenutno stanje)?
Jednom kada postoji jasan okvir željenih poslovnih koristi, trebalo bi definisati koja su opterećenja (aplikacije) koja će se migrirati u Cloud.
U tu svrhu se obično koriste specijalizovani alati koji popisuju postojeće servere, određuju stvarne potrebne hardverske specifikacije na osnovu opterećenja, kao i zavisnosti između različitih servera i aplikacija pokrenutih na njima. Ako ne postoji dokumentovana lista portfolija aplikacionih sistema, ona se kreira kako bi automatski prikupljanim informacijama dodala potreban kontekst.
4. Koliko će daleko ići migracija (ili koje je potrebno stanje)?
Jednom kada se utvrdi i dokumentuje trenutno stanje, može se odrediti željeno (ciljno) stanje.
Ovde je dobra strategija davanje prioriteta modelima pružanja usluga u Cloud-u (SaaS, PasA, IaaS…), a zatim određivanje odgovarajućeg modela za svaku aplikaciju. Na ovaj način prioritet se daje kvalitativnim promenama koje će organizaciji doneti dugoročne koristi u odnosu na one koje su tipa „nisko obešeno voće“ – lakše i brže za sprovođenje, ali sa manje koristi.
Prvo se procenjuje može li se aplikacija zameniti softverom kao uslugom (SaaS). SaaS je model u Cloud-u koji pruža stalne inovacije, automatsko ažuriranje i najmanje povezane troškove upravljanja. Na primer, umesto da premestite datoteke jedan na jedan na Azure IaaS, zamenite uslugu SharePoint Online kako biste osigurali efikasnije deljenje informacija, rukovanje dokumentima, zaštitu od gubitka podataka i još mnogo toga.
Međutim, ako prelazak na SaaS model nije isplativ, treba ispitati da li je primena upotrebe platforme kao usluge (PaaS). Pored uštede na naporima za upravljanje infrastrukturom, PaaS pruža i funkcije poput automatskog skaliranja usluge prema trenutnom opterećenju.
Sledeća prioritetna opcija je korišćenje infrastrukture kao usluge (IaaS). Glavni izazov ovde je odrediti optimalne parametre usluge kako bi se ispunili zahtevi za performansama i dostupnost po najnižoj mogućoj ceni.
Poslednje opcije su migriranje u privatni Cloud ili spremanje trenutnog stanja. Ovde razmatranja mogu biti tehnička (npr. kašnjenje), regulatorna, finansijska, politička itd.
5. Kako će se upravljati opterećenjima u Cloud-u?
Neophodno je proceniti kako će se upravljati teretom migriranim u Cloud, uključujući način na koji će se nadgledati i zaštititi. Ovde takođe treba razjasniti kako će se izvršiti integracija sa postojećim unutrašnjim IT okruženjem. Da li će se postojeći procesi promeniti? Da li postoji potreba za preuređivanjem uloga i odgovornosti?
Podela odgovornosti mora biti što jasnija do detalja. Ovde govorimo o distribuciji između korisnika i pružaoca regionalnih usluga, kao i o distribuciji unutar organizacije.
Primer praznine u definisanju uloga i odgovornosti nije davanje operativnog sigurnosnog tima pristupa i mogućnosti praćenja ranjivosti, nadgledanja događaja i istrage incidenata povezanih sa Cloud okruženjem. Primer nerazumevanja uloga i odgovornosti je očekivanje od dobavljača usluga u Cloud-u da nadgleda dostupnost aplikacije koja se izvodi u IaaS okruženju, brine o ažuriranjima softvera i pravi rezervne kopije podataka.
6. Da li postoji spremnost za rad sa novim tehnologijama?
Cloud sistemi imaju svoje tehnološke specifičnosti. Moraju biti dobro poznati od početka. Poznavanje bliskih lokalnih sistema može biti plus, ali nikako nije dovoljno. Dodatna obuka je često potrebna timovima za razvoj, administraciju i informacionu sigurnost kako bi mogli efikasno da rade u Cloud-u.
7. Da li je neophodno angažovanje spoljnih saradnika?
Organizacija koja prelazi na cloud tehnologije treba da bude svesna da li ima dovoljno kapaciteta da upravlja i Cloud okruženjem. Ako ne, bilo bi pametno ovu aktivnost „prepustiti spoljnom izvođaču“, a partnerske organizacije mogu pomoći.
8. Da li je standardni nivo podrške dovoljan?
Za poslovno kritična opterećenja i aplikacije, organizacija koja migrira aplikacije u Cloud mora unapred biti sigurna da je standardni besplatni nivo podrške dovoljan za njene potrebe. Obično poslovne kritične aktivnosti uključuju pojačanu podršku na najvišem nivou.
Ovde se utvrđuje da li preduzeće može da dozvoli da aplikacija zasnovana na Cloud-u bude van mreže – i koliko dugo.
9. Koje regulatorne i geografske faktore treba uzeti u obzir?
Mnoge zemlje i regioni imaju različite propise koji se odnose na čuvanje i obradu podataka. Stoga je važno znati koje regulatorne i geografske karakteristike treba uzeti u obzir. Oni mogu uticati na mogućnost migracije u Cloud ili na mogućnost korišćenja određenih aplikacija krajnjih kupaca.
10. Kako će se odvijati migracija?
Kada se gornja pitanja razjasne, može se preduzeti detaljno planiranje i priprema za migraciju. Ovaj proces uključuje odabir pristupa (npr. u fazama ili odjednom), grupisanje sistema, određivanje niza, izbor alata za automatizaciju procesa migracije itd.
Najuže mesto
Najčešća prepreka migraciji Cloud-a je očekivanje da ona neizbežno mora dovesti do smanjenja troškova. Da, može doći do smanjenja troškova – ponekad se to zaista dogodi, ali to nije glavna prednost IT Cloud-a.
Cloud pruža mnoge mogućnosti važne za digitalnu transformaciju poslovanja, poput nuđenja novih digitalnih usluga. Omogućava veću fleksibilnost i brzinu u pružanju usluga krajnjim kupcima. U tom smislu, Cloud je važan za samo postojanje i razvoj poslovanja u današnjem virtuelnom okruženju. Upravo ove koristi treba da budu vodeći faktori u odluci o migraciji, a ne nužno smanjenje troškova.
