Pre deset godina stvoren je Bitcoin, kriptovaluta koja je promenila svet ali i mnoge dovela da propasti i ruba siromaštva.
Sve je počelo kada je 2008. godine anonimni kriptograf izdao svoj manifest pod pseudonimom Satoshi Namakato. U manifestu je izložio načela autonomne online valute, odnosno digitalnog novca, a samo nekoliko nedelja kasnije rođena je prva kriptovaluta.
Ideja Bitcoina u suštini je anarhična i antisistemska, jer ne predviđa kontrolu centralnih banaka niti priznaje nacionalne granice. Umesto uobičajenih monetarnih kontrolnih sistema predviđen je blockchain koji bi trebalo da održava stabilnost Bitcoina. Kriptovaluta se generiše, odnosno ‘rudari’, kompleksnim računarskim matematičkim procesima.
Nova valuta je brzo osvojila svet, tada još snažno poljuljan dubokom ekonomskom krizom i slomom američke berze.
Medije su preplavile priče o novopečenim bogatašima koji su ostvarili profit. Bitcoin je neko vreme vrtoglavo rastao, a iako su mnogi analitičari upozoravali da će se taj balon rasprsnuti, histerija nije prestajala.
Ideja brzog bogaćenja (iako potpuno suprotna od osnovne ideje kriptovalute) zarazila je svet i svi su želeli svoj komadić kolača.
Bitcoin ima i svoju mračnu stranu, zbog koje su mnogi propali. Podložan je dramatičnim padovima vrednosti, a upravo to dogodilo se ove godine, kada je Bitcoin izgubio dve trećine svoje vrednosti. Umesto sanjanog bogatstva, mnogi su zbog toga izgubili svoje ušteđevine ili čak dovedeni na ivicu siromaštva.
Danas se na rudarenje kriptovaluta troši više energije nego na pravo rudarenje širom sveta. Što je zastrašujući podatak.
