Veštačka inteligencija više nije ideja iz naučnofanastične literature. Ona postaje deo svakodnevnog života. Kako kompjuterska inteligencija menja naš život i kako će nam promeniti budućnost – razmotreno je u emisiji Glasa Amerike “Zajedno sa Gretom van Sasteren”.
Veštačka inteligencija mnogima od nas je promenila način života. Ona utiče na to kako putujemo, koje sadržaje pretražujemo na internetu pa čak i na hranu koju jedemo. Međutim, brzi razvoj tehnologije otvara niz suštinskih pitanja, ističe direktor Majkrosofta za pravne poslove Bred Smit.
“Baš kao što nijedan pojedinac, kompanija ili vlada ne smeju biti iznad zakona, nijedna tehnologija takođe ne sme da bude iznad zakona. Mislim da ćemo morati da stvorimo etičke principe, a zatim i zakone da bi društva mogla da odluče kako žele da se primenjuje ta tehnologija”, kaže Smit.
Veštačka inteligencija sada ima algoritme koji prete da prevaziđu nivoe ljudske inteligencije i koriste se u borbi protiv terorizma i svetske gladi kao i u medicini.
“Mnogo najsavremenijih metoda u imunoterapiji, na primer u oblasti lečenja raka, već je zapravo zasnovano na veštačkoj inteligenciji, a imamo mnogo razloga da verujemo da će se to nastaviti i ubrzati”, dodaje on.
Međutim, napredak u veštačkoj inteligenciji takođe znači da će se tržište rada preobraziti i postati mnogo teže za niskokvalifikovane radnike.
“Kada dođete u restoran brze hrane koji ima prozor za vozače, danas vašu porudžbinu prima i unosi u kompjuter – čovek zaposlen u restoranu. Mislim da za pet godina postoji dobra šansa da ta osoba neće imati taj posao, da će ga obavljati kompjuter koji može da razume šta vi govorite i unosi narudžbinu”, navodi Smit.
Smit dodaje da je za današnju radnu snagu od fundamentalnog značaja – da nauči nove veštine kako bi se adaptirala i bila uspešna u novoj eri. izvor: n1, b92
