Vrste snova
Dnevni- ispitivanja pokazuju da svi imamo tendenciju za dnevnim snom koji u proseku traje od 70 do 120 minuta u toku dana. Dnevni snovi su klasifikovani u stanje između spavanja i budnosti, a javljaju se tokom buđenja, kada mašti dopuštamo da nas vodi.
Lucidni- to su snovi tokom kojih shvatamo da je u pitanju samo san. "Čekaj, to je samo san", najčešće se budimo sa takvim uzvikom. Pojedini ljudi su kod sebe razvili veštinu da kada shvate da sanjaju, nastave dalje. Postaju aktivni učesnici sna, donose odluke i utiču na ishod sna pre buđenja.
Noćne more- to su uznemirujući snovi koji spavača bude uz osećaj straha i uzbuđenosti. Noćne more mogu biti odgovor na prvu životnu traumu ili neku traumatičnu situaciju. Oni spadaju pod kategoriju koja se zove posttraumatična stresna noćna mora. More se javljaju i kao odgovor na ignorisanje ili odbijanje prihvatanja svojevrsnih životnih situacija. Ispitivanja pokazuju da većina ljudi koji imaju kontinuirane noćne more, u porodici imaju slučajeve psihijatrijskih oboljenja, loše iskustvo sa drogama, da su nekada pokušali da izvrše samoubistvo ili loše međuljudske odnose. Noćne more su pokazatelj straha, koji treba prihvatiti i suočiti se sa njim. Kroz njih nam podsvest govori " Obrati pažnju!"
Snovi koji se vraćaju- ponavljaju se sa malim varijacijama na istu temu. Ovakvi snovi mogu da budu pozitivni, ali se najčešće radi o noćnim morama. Vraćaju se zato što neki konflikt "zaključan" u snu nije razrešen ili se ignoriše u realnosti. Kada pronađete rešenje problema, povratni snovi bi mogli da prestanu.
Isceliteljski- služe kao zdravstvena poruka čoveku koji ih sanja. Mogu da znače da spavač treba da ode kod doktora.
Proročanski- racionalna teorija koja objašnjava pojam proročanskih snova, to jest onih koji predviđaju budućnost, je da je naš sanjalački um sposoban da poveže informacije i zapažanja koja u realnosti ne možemo da razumemo ili ih previđamo. Drugim rečima, naša podsvest zna šta će se desiti pre nego što naša svest usvoji istu informaciju.
Epski- epski snovi su ogromni, komplikovani i opsežni. Njih je teško ignorisati. Detalja takvih snova se sećamo dugo, godinama čak, i to vrlo sveže i jasno. Epski snovi sadrže arhitipske simbole i izuzetno su bogati lepim detaljima.
1.Trećinu života čovek provede u spavanju
2.Tokom prosečnog života, ukupno oko šest godina sanjamo. Preračunato u dane, to je oko 2.100 dana u "paralelnom svetu".
3. Snovi postoje isto toliko dugo koliko i ljudska vrsta. U Rimskom carstvu snovi su predstavljani u Senatu, gde su se analizirali i interpretirali.
4. Svi sanjaju. To što se ne sećate snova, ne znači da ih nemate.
5. U proseku sanjamo oko sat, dva svake noći i u istom intervalu često imamo od četiri do sedam snova.
6. I slepi ljudi sanjaju. Da li će se vizuelne slike pojaviti u njihovim snovima zavisi od toga da li su rođeni sa hendikepom ili su oslepeli tokom života. Za snove nije presudno samo čulo vida, već i sluh, miris i dodir, pa slepi svoje snove zasnivaju na ovim čulima.
7. Pet minuta pošto se san okonča, pola njegovog sadržaja se zaboravi. Posle deset minuta zaboravi se 90 odsto.
8. Muškarci više sanjaju druge muškarce, dok žene podjednako sanjaju i žene i muškarce.
9. Ispitivanja su dokazala da su moždani talasi aktivniji dok sanjamo, nego kad smo budni.
10. Ljudi koje iz nekog razloga probude usred REM faze, mogu jasnije da sete svojih snova, nego oni koji su spavali do jutra.
11. Naučnici su otkrili da tokom sanjanja u REM fazi, muškarci imaju erekciju, a žene imaju povećano lučenje unutar vagine, i to sve bez obzira na to kakav je sadržaj sna. "Vlažni snovi" ne moraju da imaju veze sa seksualnim sadržajima.
12. Ljudi koji ostavljaju pušenje imaju duže i intenzivnije snove.
13. Deca nikada ne sanjaju sebe. U svojim snovima oni se ne pojavljuju sve dok ne napune tri ili četiri godine.
14. Ako hrčete, onda ne sanjate.
15. Noćne more su svojstvene deci, počinju oko treće godine i traju do sedme ili osme.
