Branko Cvejić, star 25 godina, izvrsio je juce samoubistvo skočivši sa starog Železničkog mosta. Prema podacima policije, pre nekoliko dana Cvejić je razočaran nestručnošću meteorologa koji su opet omašili u prognozi vremena prvo pokušao da sakupi odredjeni broj potpisa gradjana kako bi na taj način zatrazio ostavku direktora Meteorološkog Zavoda a pošto to nije uspeo jer su ga gradjani uglavnom nezainteresovano odbijali, u znak oštrog protesta zapalio je dva kontejnera ispred ove ustanove na Košutnjaku. Pošto biva priveden, u nameri da pokaze svoju odlučnosti i istrajnost u protestu, odbija da vrši veliku nuždu. Sate u ćeliji provodi glasno ponavljajući: “Neću da serem, neću da serem!”. Po proteku pritvora od 48 sati biva pušten uz podnošenje prijave sudiji za prekršaje. Odmah, po tom, kreće ka Studentskom parku, ulazi u javni wc i poslednje pare daje baba-seri. Od nesnosnosti smrada okončanog protesta, baba-sera se onesvešćuje a Cvejić, ubrzo, odlazi u nepoznatom pravcu. Po nezvaničnim, i još uvek nepotvrdjenim informacijama, šteta koju je pretrpelo Gradsko Komunalno od iskorišćavanja javnog wc-a bez naknade, usled onesvešćenosti baba-sere, procenjuje se na nekoliko desetina dinara. Po povratku svesti, baba-sera L.G., izjavljuje policiji da je napasnik uredno izmirio svoju obavezu nastalu po osnovu korišćenja javnog wc-a ali da je, nehajući za njeno zdravlje i bezbednost, trajno umanjio njenu radnu sposobnost. Kako prenose jedne dnevne novine, L.G. je dodala kako se namirisala raznih govana u svojoj dugogodišnjoj karijeri baba-sere kao i da je bila ubedjena da je nikakav smrad ne može iznenaditi. Po zavrenom razgovoru sa reporterom, ovih visoko tiraznih dnevnih novina, L.G. je dodala da će se ovoga sećati dok miriše. Usled očigledne pretnje po stanovnike okolnih zgrada, Bezbednosno Informativna Agencija preuzima dalju nadleznost. Agenti BIA, punom parom rade na izolaciji ovog područja ali vetar koji duva danas u Beogradu otežava njihov posao. Prema podacima Meteorološkog Zavoda, vetar se neće skrasiti do kraja dana. “Jedino nam ostaje da se nadamo greški Meteorologa!”, završava tekst reporter ovih novina. U video centru, agenti BIA pokušavaju da utvrde gde se Cejić nalazi, u strahu od novih incidenata. Istovremeno, nekoliko njih je u Centralnom zatvoru gde vrše uvid u jelovnik, u nameri da utvrde koje supstance je Cvejić uneo u sebe boravivši u CZ-u kako bi efikasno reagovali na smrad koji se širi gradom. Predsednik Vlade, nedugo zatim, obraća se Evropskom Komitetu Ministara sa molbom za pomoć u obuzdavanju “nevidljivog neprijatelja“. Komitet Ministara, na hitno sazvanoj sednici, utrdjuje budžet za pomoć i salje svoje visoko kvalifikovane kadrove u Beograd. Medjutim, nenaviknuta na ovakav vonj, grupa stručnjaka Evropske Unije povlači se sa terena. “Nespremnost i nedoraslost zadatku grupe koju nam je poslala EU samo je jedan od pokazatelja neozbiljnosti institucije kojoj neki u ovoj zemlji slepo veruju”, izjavljuje predsednik Vlade. Lideri nekih stranaka oštro kritikuju ovakve izjave predsednika Vlade, napominjući da ovo nije pravi smrad Srbije. U opštoj gunguli i smradu koji se širi, stanovnici zgrada u okolini Studentskog parka masovno napustaju grad sto izaziva velike gužve na ulicama. Grupa mladića, revoltirana nesposobnošću domaćih kao i kadrova EU, izlazi na ulice prskajući osveživačima vazduha svaki kutak, tada već, usmrdelog grada. Policija ne reaguje! U neredima svaki pa i najsmrdljiviji delovi grada počinju da mirišu. Terazije mirišu na šumu, Slavija na more a Novi Beograd na Denim. U cilju ujednačenja, predsednik Vlade donosi uredbu kojom zabranjuju upotrebu dezodoransa a naredjuje uporebu osveživača domaćih proizvodjača. Na osnovu dokumenta koji su usled promaje izleteli kroz prozor kabineta predsednika Vlade i pali na pločnik ispred zgrade Vlade, Cvejić koji je tuda slučajno prolazio shvata posledice svog protesta. Isto tako, svestan činjenice da mu gasovi još nisu prestali odlučuje da potraži “Ružu Vetrova“ koja bi neutralisala predstojeći smrad. Odlazi na Stari Železniči most, penje se na nedovršenu konstrukciju i pušta gasove. “Ruža vetrova” čini svoje i neutrališe smrad. Srećan, Cvejić opušta svoje guzne mišiće. Počinje da prdi glasno i dugo. Usled potpune Zen-opuštenosti, Cvejićevoj pažnji promiče nekoliko krupnijih parčadi koji završavaju u njegovim gaćama. Svestan činjenice da se zbog toga nikada neće oženiti, jer ko bi usranka želeo u postelji, Cvejić skače sa Starog Železničkog u reku. Iza njega ostaje samo nesnosni smrad od koga se radnici na ovom Mostu uspešno oporavljaju na Kliničkom centru.
