Na velikoj raskrsnici se pokvario semafor. Valjda od vlage. Pada kiša. Sve tri boje semafora za automobile i obe semafora za pešake svetle u isto vreme. Gužva nastade za čas. Jedni prolaze mašući nervozno rukama onima koji zbunjeno stoje ispred semafora čekajući da se nešto desi. Prolaznici, dokoni pešaci se zaustavljaju i vade svoje fotoaparate, mobilne telefone, ko šta ima pri sebi, pa škljocaju. Neki vozači izlaze iz svojih kola, otvaraju kišobrane i kreću ka onima koji su već izašli iz svojih automobila. Oni što prolaze, na tri uključena svetla, im sviraju, dobacuju da se sklone sa puta jer ih neko može udariti. Kišobrandžije-stajači im na to odgovaraju da se pravila moraju poštovati a da baš oni koji prolaze bezobzirno ugrožavaju sigurnost u saobraćaju. Nastade gungula. Kišobrandžije-stajači zamišljeni pokušavaju da reše problem, kišobrandžije-šetači traže najbolji ugao za slikanje ne bi li se pohvalili svojim prijateljima kako su dobru sliku uhvatili danas svojim savremenim uredjajima a bezobzirni vozači trube, viču i prolaze. Neko je predložio da se pozove policija čemu se par njih protivilo objašnjavajući da policija tu ništa ne može jer nisu žandarmi električari nego predlažu pozivanje nekoga iz elektrodistribucije ili održavanja puteva. Jedna devojka nije ponela kišobran pa kisne. Prilazi joj jedan mladić, ponudi joj pola kišobrana a ona pristade. Jedna žena htede preći na drugu stranu ulice ali je bi strah. Starija je i teško se kreće. Klinci koji ćekaju autobus predlažu joj da ode niže niz ulicu objašnjavajući joj da tamo radi semafor, neodvajajući pogled sa displeja na kom su je i primetili. Onda nastaviše da klikću po mobinom telefonu ne bili što bolje podesili kameru vremenskim uslovima. Dva cingančića prilaze svima ispred ovog semafora i traže dinar, dva. Neki ih grubo odbijaju a neki im daju malo sitniša. Oni nemaju kišobran niti ih iko nudi njime. Kisnu. Začu se se sirena i naidjoše crna vozila zatamnjenih stakala. Okupljeni pogledaše ka kolima ali ne uspeše da vide ko je unutra jer je kolona brzo prošla. Jedni, revoltirani ovim, sedoše u svoja kola, dadoše gas i odoše. Drugi, zbunjeni nastaviše da vrte mobine telefone po rukama raspravljajući koga treba u ovakvoj situaciji pozvati. Naidje veliki kamion. Vozač se zaustavi tik ispred semafora, otvori vrata kamiona i zapita ljude koji su tu okupljeni šta se dešava. Ovi mu objasniše a kamiondžija zatrubi glasno i dugo pa krenu kroz raskrsnicu. Dobacivaše kišobrandžije-stajači da je njemu lako i da bi oni isto uradili da voze kamion a ovako ih je strah. Jedan mladi par, bez kišobrana, držeći se čvrsto za ruke pretrča preko pešačkog prelaza. Zastadoše sa druge strane ulice pa počeše da se smeju i ljube. Neka žena im stade dobacivati kako je to nekulturno raditi na ulici, da je reč o elementarnom vaspitanju pa onda tako ljuta i razočarana u nove generacije krene prelaziti ulicu na crveno-zeleno svetlo. Ovaj par se postide pa užurbano nastavi uz ulicu držeći se za ruke. Ženu udari automobil koji je prošao kroz crveno-žuto-zeleno svetlo i odbaci je metar, dva. Kišobrandžije-šetači počeše da škljocaju i blicevi sevaše sa svih strana. Neko pozva hitnu pomoć koja se ubrzo pojavi a stigoše i policijska kola. Policajac izašavši iz kola i upita ljude šta rade tu? Ovi mu objasniše da se semafor pokvario i da ne znaju šta da rade. Policajac poče vikati na njih, “Svi u kola, odmah!”. Drugi policajac stade na sredinu raskrsnice. Raširi ruke i dunu u pištaljku. Saobraćaj poče teći normalno a krv udarene žene kiša brzo spra sa kolovoza. Aparaddžije udjoše u autobus koji je stigao i počeše sa pregledanjem slika, uporedjujući ih a cigančići počeše oponašati policajca koji je regulisao saobraćaj, mašući rukama, isovremeno neporpuštajući priliku da zamole za dinar, dva prolaznike.
