Dok je voditelj ubedjivao slušaoce u nezamenljivost proizvoda koji su se reklamirali tih dana preko frekvencije radija na kom je radio, Ivan je razmišljoa o šampitama koje je jeo juče u poslastičarnici “Kod Brke”.
Prvi put je u tu poslastičarnicu ušao sa 8 godina. Maznuo je pare iz kevine tašne, istrčao iz kuće, sjurio se niz ulicu i tresnuo na pult poslastičarnice obema rukama.
“2 šampite, molim.”, jedva je izgovarao reči boreći se za vazduh.
Te 2 šampite su bile najsladja ali ujedno i najbolnija stvar u njegovom osmogodišnjem životu.
Kada se vratio kući, majka ga je sačekala još na vratima sa varljačom u ruci i neverujući mu na reč da je pare potrošio na šampite istukla ga.
“Pušiš! Za cigarete ti uzimaš pare. Šampite, daj molim te!”, vikala je Ivanova mama.
Ivana je bolelo. Plakao je i kroz suze se kleo da ne puši.
“Šampite… gledam ih već danima kroz Brkin izlog… nisam mogao da ih ne probam… ne… ne… pušim mama, majke mi.”.
Nije mu verovala.
Juče je Ivan jeo šampite koje je platio svojim novcem. U stvari, te pare je pozajmio od svojih jer mu plata nije još legla. To ga je nerviralo. Ceo taj proces pozajmljivanja i sve ali za šampite bi uradio sve.
Ivan inače nije debeljuca i to. On samo voli da klopa šampite.
Na rekreativnoj nastavi u 4 razredu, u pola noći se probudio i pale su mu na pamet šampite koje je jeo za ručak predjašnjeg dana. Ušunjao se u kuhinju, otvorio ogromni frižider i rukama počeo da jede preostale šampite.
Nije ih jeo onako bahato, nekulturno i to. Jeo je polako a svo vreme je glasno cmakao.
U tom je naišao čuvar tog pansiona, u kom je bio smešten, uključio svetlo i video Ivana umazanog u šampite. Sutradan je morao za kaznu da donosi vodu u flašama svojim drugarima koji su igrali fudbal a njemu je bilo zabranjeno da tog dana takne loptu.
Kada je krenuo u srednju, Ivanova prva ljubav, debela Sonja je u poslastičarnici naručila krempite. Ivan je ustao, platio i izašao napolje. Nikada je više nije uhvatio za ruku. Mislim, svidjala mu se ona i dalje i sve to ali nije hteo krempitara u društvu.
I on se i dalje svidjao debeloj Sonji ali pošto je nije fermao ona mu je nenajavljena došla na rodjendan i donela tacnu krempita. Ivan je udario po tacni, krempite su se rasule po njenim farmerkama a ona je počela da plače. Ivan je zatvorio vrata rekavši joj pre toga da ode.
Debela Sonja se posle na ekskurziji ljubila sa njegovim najboljim drugom u kafeu hotela u kom su odseli. Ivan je, kada ih je video, viknuo iz sveg glasa “konobar, 3 šampite, molim.”.
Na fakultetu je redovno na predavanja i vežbe dolazio umazan šampitama. Stalno se oblizivao sve dok poslednji gram šampite ne bi skinuo jezikom sa usana.
Koleginice su mu govorile da je to nekulturno i nepristojno ali ga nije bilo briga. Kolege su mu se smejale ali su i išli sa njim na porciju šampita.
Jednog dana se ceo poslednji red anfiteatra oblizivao svo vreme predavanja.
“Kolege iz poslednjeg reda! Sigurno je bio dobar ručak danas!?”, iznerviran mljackanjem i srkanjem povikao je profesor.
“Šampitast, profesore. Jako šampitast.”, odgovorio je Ivan.
“Napolje! Pa tamo se oblizujte i sve to što već radite.”, vikao je profesor pokazujući u pravcu velikih drvenih vrata.
Do sledećeg predavanja je ostalo još pola sata pa je Ivan otrčao do poslastičarnice na porciju šampita.
“Sve u svemu, on nije loš mladić. Samo voli eto šampite.“, pokušavala je Ivanova sestra da ga opravda pred svojim drugaricama koje su na njenom rodjendanu netrepćući gledale u Ivana koji je ždrao šampite iz ogromnog ovala.
“Mogu li da dobijem jednu šampitu? Jedeš ih jako slatko, mora da su dobre.”, pitala je jedna od njenih drugarica.
“Možeš. Izvoli.”, rekao je Ivan preko šampite.
Jeli su njih dvoje šampitu i gledali su se u oči. Nit pogleda su prekidali samo na tren. Dok su uzimali parče iz tanjira.
“Ti, vidim, voliš šampite.”, rekao je Ivan.
“Ne previše. Ti mi se svidjaš pa eto. Jedino ovako mogu da ti pridjem.”, rekla je potpuno ljupko ona.
“Marš od stola! Šampite se ne jedu zbog nekoga nego zato što su dobre.”, besneo je Ivan.
Devojka ustade i ode od stola.
Štampao je on majice sa natpisima “Šampita je keva” i “Spasite Šampitu”. Radio je u poslastičarnicama i u njima jeo šampite. Uzimao duple smene i sve.
Danas on ražmišlja o šampitama jer je jutros bio kod lekata. Pojavile su mu se neke cvene tačkice na koži.
“Alergija, momče. Unosite nešto u organizam što vam šteti. Šta je to?”, upitao je lekar.
“pa, umereno jedem. Vidite nisam debeo.”, zbunjeno i tiho je pričao Ivan.
“Dobro. Ovako ćemo. Od danas izbacite jaja iz upotrebe. Umesto jaja jedite piletinu.”, rakao je lekar.
“Šampita to je ok, jel da? Mislim, ne moram da izbacim šampite iz jelovnika?”.
“Na žalost morate. Pune su jaja a vi ste očigledno na jaja alergični.”.
Sampita
Kora:
10 zumanaca
10 kasika secera
10 kasika mlijeka
8 kasika brasna
1/2 praska za pecivo
Pece se i hladnu koru zaliti vrucim filom.
Fil:
10 bjelanaca
20 kasika secera u prahu
na vrh noza soli
Umutiti prvo bjelanca pa dodavati kasiku po kasiku secer u prahu.
Agda:
25 kasika secera
1 dl vode
Da se ukrcka i kad provri pratiti kad pocne da se oteze sa kasike sipati pomalo i polako vrelu agdu u bjelanca i mutiti bar još jedno 20-tak minuta.
