E, to je stvarno nehumano! Upalite MTV i pogledajte logo u gornjem levom uglu. Koliko me moje strejtaško pamćenje služi, logo nije izgledao tako.
Imao je nožice, najlepše, najbolje i najkreativnije imao je 1994, 95, 96. Tada je MTV nekom bio najbolji prijatelj, uteha, utočište. Taj odnos je bio vrlo ličan i dubok. Mene je tata za školu budio tako što pusti MTV i pojača do daske, mene je budila cela alternativna scena devedesetih, ne sat, ne vikanje, ne drmusanje, ne lepe reči, odbijala sam da ustanem iz kreveta ako nije bilo muzike, tačnije, ako nije spot u pitanju, otvorim oči i vidim The Stone Roses spot za Love Spreads, posle toga Pavement, pa Soundgraden (Spoonman) npr.
Ti spotovi su se sanjali, voleli, analizirali, upijali, shvatali i što je najvažnije bili za konzumaciju na duge staze, sa njima se i poistovećivalo.
Svi vizuelni nadražaji iz tog doba MTV-a, meni su urezani duboko u kosti, u moju srž.
Postojala je samo jedna rijaliti emisija,"The Real Life", ostalo, samo spotovi, muzičke emisije i muzičke vesti.
Kada uporedimo ovaj sada MTV, ostaje da potvrdimo da su bolesnom MTV-u isekli noge da iskrvari na smrt… Ubili su ga Dismissed, Linking park, Made, Date my mom, 30 Seconds to mars…
Sve što sada može da se vidi na MTV se stvara kroz diskurs malograđanskog kapitalizma. Već posle 2000-te, MTV patentira trend sa novim talasom hibridnih bezidejnih bendova, pri tom ne mislim na hip hop segment, već samo na gitarski. Hip hop na MTV-u od 2000. do 2005. bi trebao da bude posebno analiziran.
MTV umesto gorkog inovatora, postaje ušećereni karijesni nagrizac muzike, a da ne izostavimo globalizaciju, kao kompresiju vremena i prostora, koja je dala svoj šmek MTV-u u vidu sveopšte uniformisanosti, univerzalnosti, tendenciju ka stvaranju armije svetskih anksioznih tinejdžera. MTV počinje da štancuje muziku za njihov hram, to je muzika za šoping molove širom sveta, svi isti, svi jedno, svi masa, jednako osiguran profit.
Evo vam vaše top liste, nedeljni mesečni, godišnji pregledi prodaje. Mia je u jednom intervjuu, nakon izlaska poslednjeg albuma, na pitanje da li je razočarana što album Maya nije napravio komercijalan uspeh kao prethodna dva, odgovorila da ne vidi zašto bi kvalitet albuma gledala samo po komercijalnom kriterijumu i naznačila da je sloboda autora da pravi muziku ne robojući statistici. Suština umetnosti, ostalo je biznis, dodajem ja.
Ne kažem da nije trebao da se menja, to je nužno, ali da je zadržao ono staro i nadogradio novim imao bi i dalje legitimitet kod prvih fanova, a dobijanjem novih bi mlađima pružio preko potrebnu edukaciju.
MTV znam da patiš od neizlečive bolesti, želim ti brzu smrt, bezbolnu za nas nezaštićene svedoke devedesetih.
