Prvo i najvažnije je da iskoristim ovaj prostor i ispromovišem dva bloga koja pratim od skoro, jer sada sam apdejtovana, to smo već utvrdili, nema više old skula, ono fazon, samo u ploče i kasete se kunem (ako mi onaj tvoj kasetaš iskida traku lepićeš obrve) već je fazon IDEMOOOO, sajber i brz protok, u pitanju je hiljadu i hiljadu downloadsklekova, ma vrh.
Prvi blog je http://muzikazaigru.blogspot.com/ ovo može biti zanimljiv uvod za svakog ko drži do sebe na sceni. Glavna karakteristika ovog bloga je muzičko-filmski ukus autora, kao i šarenolikost i širina kojom pristupa najnovijim muzičkim pravcima. Najbolji njegovi postovi su kada se sa puno ljubavi podseća na omiljene bendove, a ukus mu je eekstra. O ukusima nema svrhe raspravljati, (ne mogu da verujem da sam ovo napisala), ali ukus i stil dotičnog Vluje je jednostavno kul i bolji od vašeg i to je jednostavno tako. Čovek na primer ne ljubi mnogo hevi metal, meni je to dovoljno, jer uz svaki rizik da zvučim neosnovano, i evo reći ću to je iz mog iskustva, razliku u ljudskim karakterima delim na hevi metal tip – što bi karakterisalo – mačizam, hijerahiju, nepotrebno prženje, šovinizam i pank tip što bi bilo – haos, anarhija, kreativnost. Istančan ukus, ili taj nemerljivi specifičan poetično metodološki pristup umetnosti ne dolazi tek tako, mora malo i da imaš to u sebi, ali i decenijama moraš da ga bilduješ, to je žrtva, nije to zajebancija. E, sad, takvi ljudi su bitni za društvo jer su vrlo progresivni, njihov aktivizam je edukativnog karaktera. Usred ove hiperprodukcije nije lako procesuirati đubre u enormnim količinama, izdvojiti najvrednije i podeliti sa svima, prilično humano,a? Brate ti si moj heroj ako to radiš, ja samo pokupim kajmak. Cumbia, baile funk, kuduro, moombahton, to sam sve pokupila od njega i sad me se i hipsteri plaše, ja sam pošast za površno ćaskanje, tj. namazana sam.
Drugo i ne manje važno glasi – ZAŠTO TREBA CENITI OVAKVE BLOGERE I DATI IM DRŽAVNU PENZIJU
Odgovor će biti sažet: zato što su muzički novinari zaboravili šta to beše treba da rade, a to bi bilo istraživačko novinarstvo, malo se pomučis, čak i preslušaš album nekoliko puta, neće te ubiti.
Sledi blog koji je poznatiji i uživa kultni status, za njega sam slušala po čarshiji i od famoznog Vluje, međutim dok knjiga nije izašla pod nazivom "A znaš li ti jadan da smo mi ođe za okultno zaduženi" ništa ja nisam kapirala. Autor je Bojan Pandža link za blog je http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/
Kao i prethodni blog i ovaj krasi velika posvećenost, britkost, beskompromisno zapažanje… prvenstveno su zastupljeni dokumentarci, nijedan nisam gledala, ali to ne smeta, zanimljivo je i eeekstra. Osim što na ovom mestu možete da čitate o najraritetnijim dokumentarcima, da ih skinete, ipak srce ovog Bojanovog bloga su njegovi komentari, koji su, i sad ću ga citirati, PRAJSLES. Sjajno i uspešno oslikan tok misli, kao i veština stvaranja atmosfere, nekad mračne, nekad komične.
Ovaj blog stvarno uživa kultni status, ja kao novopečena nemam baš dovoljno kompetentnosti da pišem o njemu, mada i ne treba, imate net, a nemate inicijativu, ovi blogovi su vam sjajne direktive.
