Sajsi MC: Moje tropsko srce ranio GSP

E, znate šta, rođendan mi je, malo je histerično, nemam pojma o čemu da pišem, trebalo bi da se spremam za nastup, prehladila sam se, ide mi voda na nos, znači super ću da repujem, ono, akva stajl. Plus ovaj šok od hladnoće me je ubio u moje tropsko srce. I ovi novi policajci u civilu i u fluorescentno žutom me opako nerviraju, svi su neki klinci koji su dobili mrvicu moći, smaraju poluonemoćale babe i dede, promenili su sedam pojavnih oblika.

Prvo su bili fini, šljaštećo transparentni jahači, ovo ono korektno, nosimo uniforme, zatim su se gspovci nakurčili kao stranka, ljuti što ljudi kucaju karte tek kad ih vide, rešili da stanu na put tom oholom principu, oni odbacuju uniforme i sada se maskiraju u npr: ležernog gospodina koji nehajno gleda kroz prozor samo da bi vam sekundu kasnije disao za vratom kao Horacio detektiv sa pogledom koji kaže znam šta ti je prababa mesila za vreme rata i kako je koketno namigivala komšiji mangupu prekoputa kuće. Ili sredovečna lepa žena koja sa koleginicom raspravlja o ekologiji kad ono smogđutim. Ili ulazi mlađi gospodin, zanesen muzikom sa ajpoda, čuje se da sluša neki drum and bass, pitaš se "hmm, kako ovog nisam videla na Kolosu prvog oktobra", kad ono u vašoj glavi dubstep. Prilazi vam zlica mali, priča, čujete ga da priča sporo i maglovito dok kroz prozor izlećete napolje jako brzo uz zvuke kiselih lasera koji vam sevaju oko glave.

Težak je život, znam i baš zato javni prevoz treba svima da bude dostupan i džabe, jer ranije i kad totalno ostaneš bez para, što se meni dešavalo bezbroj puta, uvek sam mogla da se vratim kući ili odem kod babe da jedem i malo je opljačkam. Nekad si mogao da se osloniš na nešto, eto ja na gsp, meni je to bilo dovoljno, ali i toj ljubavi dođe kraj… Odo’ ja da se pirlitam, vidimo se večeras, dress code:samo škepe…

Xxx( samo u vazduh ) bez  ooo da mi se ne zgužva haljina

bitsyu