Ova magla je uzbudljiva. Iako je ton kojim sričem ovu rečenicu u glavi i na papiru je smoren, ova magla me skroz pecka za dušu.
U 4 ujutru je vrlo mistična, ne vidim Beograđanku. Tto je dovoljno za mene, da se lako izmestim, bez napora, izmeštanje samo gledanjem.
Vreme je savršeno za bustovanje mašte, za sanjare. Da se malo tripuju, kako se u blurovanim prolaznicima krije ona ili onaj pravi. Kao da magla ima tu magijsku moć da nanese, kao talasi, od igle do lokomotive, za svakog po nešto.
Ona ili onaj koji izlazi iz magle u vidokrug providnog vazduha mora da poseduje makar po džepovima, makar u trepavicama, makar u poljupcu nešto posebno za nas, nešto što će nam promeniti život, ako ne iz korena ono makar iz zagrade.
Ako ste u ovoj ekipi sanjalačkih persona predlažem vam, da, ako se već motate po magluštini i tražite to nešto misteriks, matriks. itd, znači predlažem da nosite suzavac, nož, štanglu, napunite torbu kamenjem npr. u džepu neka bude spreman kreon, njime mogu oči da se iskopaju, jer iz magle može samo sačekusa da vas omađija, nikakav princ, easy lifestyle obrt u životu.
Iz magle će vam dobrodošlicu poželeti: manijak, lopov, psihopata, podivljali tinejdžer zadojen huliganskim pravoslavljem, sa verom u boga i nasiljem nad nejakima, naročito ženama, što su slabiji to više udri, to je bogougodno… kada bude završio sa vama, poljubice krst pravoslavni i otićiće kući da drka na otadžbinu, to je završnica, agresija je samo predigra.
Magluština sine, niko nije bezbedan osim onih koje magla rađa.
