Ona: Ali zašto? Kako to možeš da kažeš? (kroz plač)
Ja: To je život, tako to ide, vi nećete biti zajedno nikad više
Ona: Doživljava veliki nervni slom koji kratko traje
Ja: Borim se u sebi protiv želje da je brutalno izgazim jer me njena patetičnost najdublje vređa, čak na nekom nivou i ugrožava, jer to što želim da je ozledim je kao da se borim za svoj život.
Ona je trenutno moja suprotnost, moj neprijatelj. Taj trenutak je kratak i prođe, ali tada se toliko napunim instant mržnjom i obuzme me do kraja da se depersonalizujem, osećam samo to da želim da uništim tu patetičnost ispred sebe. Nakon pola sata histerija se smanjuje, sad samo tiho plače… Ludilo me malo pušta, sad osećam samo gađenje koje mogu da kontrolišem.
To je vrlo isfolirano, to moje ponašanje: fini maniri, uljudan razgovor, lažna empatija. Sve to ispoljavam u isto vreme jer se tripujem da će joj biti bolje. To je naučeno ponašanje, prezrivi osmeh dok mi se komeša u stomaku. Lažem da će biti bolje, a znam da neće, ali nemam grižu savesti, to su te bele laži… Sve je to sranje, ne verujem u blagodeti toga, osim da se prikažemo u nepostojećem altruističkom svetlu.
Da se razumemo, problem je nerešiv i nema olakšanja, ovo što pokušavam da umirim situaciju je sve mambo džambo – naučeno i usvojeno ljudsko ponašanje. Kontrola štete.
Bili su zajedno četiri godine. Bili su par za primer. Bla,bla,bla… bili su dosadnjakovići. Zajebimo analitiku, evo šta se dalje dešava. Isidora će nastaviti da pati i to jako dug period i pokusavaće da ga vrati i to vrlo bezuspešno. Nastojaće da se promeni, da se ponaša kako bi on želeo tj. kako ona tripuje da on želi. Zadaće sebi zadatak da se transformiše u njega samog. I moram da primetim da je to vrlo lukavo sa njene strane jer on samo sebe voli. Ako postaneš kao on ispunićeš mu najveću fantaziju da jebe samog sebe jer sve drugo nije vredno truda. Sve dolazi u obzir: slušaće komplikovani džez, biće snob, stručna literatura se čita kao Kurir. Isi pokušava da se razvije kao ličnost, a jedini prihvatljiv model biće njegov model jer je on savršenstvo. Kad već to radiš, dodaj Isi na listu i prezir i netoleranciju prema svima koji nisu kao on, jer dok se izdaje za jednog liberalnog, otvorenog , obrazovanog mladića, on u isto vreme uživa u poniženju ljudi koji ne konzumiraju visoku umetnost i nisu viša klasa, ta viša klasa postoji samo u njegovoj glavi naravno.
Naravno sve to fucking Marko ne primećuje jer već ima neku drugu, ludilo ne prestaje jer nakon što sazna za to ona ponavlja kao luda: “nema veze, to što ima neku drugu ne znači da neće želeti meni da se vrati kada me vidi kako sam se promenila”. Hm, da apdejtovala si se i refrešovala u svom imaginarnom kampu za obuku "kako postati blizanac svog bivšeg dečka".
Očekuje pobedu, prošlo je godinu dana i oni su se sreli i ništa, sav taj trening , hiljade i hiljade treptanja, sve te transformacije, ništa nije pomoglo. Gubi drugi put i najzad odustaje. Sve što je radila je bespotrebno bilo, ali može biti poučno.
Isidora, trebalo je da ideš u suprotnom smeru.
Znači, kad osetiš da je veza pri kraju počneš da slušaš narodnjake, to se savršeno slaže sa njegovim džezom. Dalje, potrebno je da se veoma neukusno obučeš kad idete na neki andergraund party. I najbitinije, nema pokazivanje tolerancije prema njegovim drugovima i drugaricama. Ionako će te ostaviti, budi u to ime najgora na svetu.
Ti si sve suprotno uradila, pokorila si se.
I ok, Isi je prebolela fucking Marka, i sada je ok dok ne nađe nekog drugog urbanog uštogljenog degenerika i u isto vreme meni bude inspiracija za blog, altruizam pre svega, iskoristimo bol nekog drugog za sopstvenu slavu.
