Ovih par decenija života koliko sam svesna ponavljanja i tipičnosti situacija imam veliki problem.
Nikakvu razliku ne pravim između čekanja nekoga ko kasni kada zbog hladnoće predviđam Igmanski marš svojim stopalima i kada je sasvim prijatna temperatura. Isto se nerviram kada javi da kasni i kada se pojavi nakon sat vremena bez ikakve prethodne informacije. Jednostavno je – ako kreneš na vreme, stižeš, ako žuriš – već kasniš.
Moj linearni kontinuum unapred i unazad se proteže došao ti ili ne. Ako ja stojim na jednom mestu dok ti kasniš i čekam, a vazda nešto čekam/o, sigurno gubim neku mogućnost nevezano za tebe i naš dogovor. Za dvadeset minuta mogu da jedem, pošaljem nekoga na pogrešno mesto i usput se ispričam sa njim, mogu da ostanem kod kuće i pogledam epizodu nekog sitkoma, pozovem baku i saslušam kakve je kostime kupila i koliko litara ima njen novi zamrzivač, odem da platim račun, izdepiliram se, našminkam se, pročitam nešto, pošaljem mejl, pomognem nekome, itd.
Ali ne. Ja krenem ranije da bih stigla ranije i da slučajno ne bih zakasnila, a nakon što ti zakasniš izgubim još tog kontinuuma slušajući opravdanja ili razloge. Nekada mi bude smešno kada se onima koji isto tako čekaju na masovnim čekalištima, ne okupljalištima, izrazi lica menjaju svakog minuta koji provedu gledajući sat, frkćući i okrećući se oko sebe. Ne žali se na prevoz jer je činjenica da neće doći na vreme. Odakle taj iznenadni optimizam da u to vreme dolazi?
Osećam se loše jer nikad ne dođeš kada treba jer time ne poštuješ ni mene. Ako te naviknem da sam na mestu i da je sve u redu kada dođeš, nema ni potrebe da požuriš, jasno. Za godinu dana neće biti važno da li si stigao tog dana, ali kada svakog puta u toj godini zakasniš, za godinu dana neću ni doći. Odgovornost prema drugima je navika, pa je stekni. Ako pomisliš da se Dajana neće ljutiti i da će tvoja pojava u masi na čekalištu da izazove oduševljenje i da ću zaboraviti koliko te čekam, onda misliš da sam budala. Pre bih ti lupila šamar.
Poštujte to naše isplanirano zajedničko vreme tog dana jer je ograničeno i iskoristite svaki minut. Dođite kad smo se dogovorili i ja ću to sigurno ceniti. Ako tebe nema a ja čekam, kako sama da se odbranim kada stane beli kombi i izađu hirurzi iz njega? Ko će posle da me maže jodom kada mi izvade bubreg? Dođi na vreme, sačuvaj mi bubreg. Dajana Debić
