E pa stvarno nije u redu. Zapostavio sam svoj rodjeni eksperiment… Sreca pa sam napisao nekoliko tekstova unapred… Ipak sada necu upotrebiti jedan od njih. Zelim eto malo da se pohvalim.
Nemate pojma kakav je osecaj… Takvo olaksanje i takav kamen sa srca mi je pao… Uvek sam bio dobar student, ali 5 godina (Visa i faks)… bas mi se nesto oduzilo… Ceo zivot nesto ucim… I naravno da cu nastaviti da ucim, ali bez pritiska i surovih ocena… Jako, jako sam srecan… Danas sam doziveo jedan od onih momenata o kojima sam pisao u postu Male stvari… Momenat potpune srece i to raspolozenje me drzi… 100 % mog dana je maksimalno ispunjeno… juce sam pricao sa drugom i pitao me je: Kako si to sve stigao? Iskreno morao sam da se zamislim i shvatio sam da zapravo ni sam ne znam… Mislim da ljudi malo previse kukaju o nedostatku vremena… Jeste nekad jako tesko, ali najlakse je nista ne uraditi a opet kukati kako se nema vremena…
Ovih dana uspeo sam da budem i maksilno tuzan… Zamalo da izgubim jako bliskog prijatelja… sreca on me nije pustio… vec sada sam jako srecan zbog toga…
Na poslu mi je pravi
Upoznao sam dosta radijskih voditelja, novinara i ljudi koje rade na televiziji… Neki od njih jako su fini… Ipak radeci u istom prostoru sa njima shvatio sam da su prilicno frustrirani… Najbolje je kad pricaju sami sa sobom dok pripremaju prilog….
