Svi znamo zašto su mečevi ženske odbojke na plaži toliko posećeni. Svako voli da vidi požrtvovanost, predanost, posvećenost, i, na kraju krajeva, dobru igru. Zli jezici tvrde da publika samo dolazi da gleda zgodne polugole devojke kako se znoje i bacaju po pesku, i nada se da će pokoji ženski atribut ispasti iz oskudne opreme prilikom trčanja, skakanja ili bacanja za izgubljenom loptom. To, naravno, nije istina. Ne odgovara istini ni podatak da u publici ima 90% muškaraca, niti je tačna tvrdnja da 95% muškaraca ne zna rezultat po završetku meča. No, uvek je bilo malicioznih osoba, a neke među njima su čak nameravale da dokažu da ovaj sport ne služi ničemu više do zadovoljavanju primitivnih nagona kod još primitivnijih pripadnika muškog roda. Međutim, da to nije tako pokazuju hrabre i odvažne devojke koje su se same organizovale i pokušale da u pauzama između setova igrom, pesmom i osmesima obraduju i obodre publiku potresenu opakim optužbama gorepomenutih zlih osoba. Iako na početku nije izgledalo tako, ove divne nevine devojke su ipak uspele da raskrave srca zaleđena od straha zbog lažnih optužbi, te je publika toplim aplauzom, po kojim lascivnim zviždukom, i uz tek nekoliko neartikulisanih arlaukanja pozdravila ove izvanredne borce za dobrobit sporta.
