Ako niste pročitali prethodne nastavke romana, vratite se na početak ovim linkom! Ako jeste, nastavite da čitate!
– Matori je malo smorio – rekao sam kroz zube dok je Morreissey završavao svoj nastup.
– Ne seri bre, čovek ima preko 6 banki. Ne možeš da očekuješ da se go baca u publiku da se ti ne bi smorio. Uostalom ti bi se smorio da ti se šest brazilskih manekenki skida ispred nosa. Idemo do MTV stage, tamo su Aleks i Mina.
Jebenih 45 minuta kasnije zajedno sa još 50.000 ljudi sa istom genijalnom idejom probili smo se nazad do MTV bine gde smo još iz daljine videli mog najboljeg ortaka i njegovu devojku Minu kako skaču ispred zvučnika.
MINA
U igrama sa mlađom sestrom je uvek varala. Na ekskurziji u šestom razredu joj je curela krv iz nosa neprekidno dva dana zbog čega su je odvezli u bolnicu. Često malo poznatim ljudima govori: možda imam male sike ali mi je guza zato slatka. Nikada nije nosila sat.
– Kako im ne dosadi, rekla je Ana ono što sam ja pomislio – koliko su oni zajedno, nešto tipa 200, 250 godina.
– Ma, milion – rekao sam uz smeh.
Alex nas je izljubio kada nas je video, a Mina nam je dala po jedan zeleni glow stick i ispružila ruku sa nekoliko par eksera. Oboje su bili su razbijeni. Ja sam odbio, dok se Ana polovinu sekunde dvoumila ali na kraju ipak odustala od paklene kombinacije Becksa, Tuborga, džidže i ekstazija.
Mina je zgutala pivo uz Bog zna šta još i dohvatila moj glow stick kako bi ga dodatno izlomila da bi svetleo što bolje. Nadrogirana budala ga je skroz polomila a svetleća fluroscentna tekućina je izletela pravo na visokog plavog tipa koji je đuskao sa svojom stranskom ekipom pored nas. Nas četvoro smo umirući od smeha gledali plavušana sa ogromnom svetlećom mrljom na grudima bele Replay majice.
– You look just like Homer Simson – rekao je Aleks držeći se za stomak u grču.
– Don’t wory mate – frknuo je na svom nakurčenom Engleskom visoki batica. Sa svim strancima mogu da pričam kao sa majkom najrođenijom, osim sa Englezima, sa kojima sam sebi izgledam blago rečeno retardirano. Otprilike pola ih ništa ne razumem, a ono što razumem je najčešće neka engleska fora prepuna cinizma tipa – I’m sure you are – ili slično, posle čega mi dođe da nekoga prebijem ili bar sebi da odgrizem prst, iskopam oko ili nešto u tom fazonu.
Izvadio sam jednu od Exit majica koje sam kupio na ulazu iz ranca i pružio je visokom. It’s ok, mate – rekao je i okrenuo se ka Ani – ali bi ti mogla da mi daš svoju majicu?
– Brate, NE opet !!!! – već sam video kako se Mortal Combat scena sa VIP terase ponavlja, ali je Ana ovog puta dobro reagovala. Totalna nepredvidivost je još jedna osobina harizmatičnih ljudi aninog tipa.
– Izvini, ali nemam ništa ispod – nasmejala se.
– Oh, even better – iskezio se Paul predstavljajući nam svoju ekipu.
– Ovo je Alen – pokazao je na podjednako visokog samo markantnog tipa opasnog pogleda kome je očigledno bar jedan deda bio afričkog porekla – on radi za FHM .
Tu su još bili i jedan slatkiš koja mi je neviđeno ličila na Gwineth Paltrow – Sue , account u advertising kompaniji Propaganda, meni nepoznatog imena, Elena valjda njena debela drugarica za koju nisam zapamtio čime se bavi jer mi nije bila previše interesanta i na kraju Janey – preslikana istoimena junakinja iz romana Candas Buchnel sa bujnom plavom kosom i stavom top modela.
– Ovo je verovatno najzgodnija grupa stranaca na celom Exitu, rekla je Ana dok su joj zelene okice caklile od sreće, potpuno svesna svoje magnetne privlačnosti.
Od toliko ljudi na Exitu mi smo naleteli baš na kreativnog direktora iz britanskog FHM, slatkog vlasnika PR agencije iz Londona i verovatno jedinu top model manekenku iz cele Engleske koja se trenutno dobrovoljno nalazi u istočnoj Evropi. Kako to da se nismo upoznali sa nekim pijanim irskim kompjuterašima, fizikalcima koji prave čelik a u slobodno vreme pecaju po severnoevropskim rekama, ili bar srednjoškolcima iz Praga?
Ali, kao što kaže jedan ortak iz bloka, svako pronađe ono što traži. Prošetaj se gradom i naći ćeš tačno ono što tražiš. Ti ćeš na Zelenom vencu upoznati budućeg Pikasa i zaposliti ka ga svog dizajnera, džanki u krizi će pronaći tolerantnog dilera spremnog da mu da robu na reč, a matori perverznjak makroa i njegove maloletne drolje. Slične energije se privlače – objašnjavao mi je dečko iz kraja Srećko paleći ne znam koji džoint po redu jednog petka u KST-u sredinom devedestih.
Tada sam mislio da su ovom underground umetniku nenormalno duvanje i auto lakovi kojima je skoro svake noći crtao angažovane grafite protiv Miloševića na ogradi IMT-a na Novom Beogradu i starim vagonima kod železničke stanice spržili mozak. Možda je Srećko ipak imao dobru viziju. Posle toga je otišao na Tajland da pronađe plažu iz istoimenog filma. Ne zna se šta se desilo sa njim, ali svi koji su ga znali veruju da je završio ili sa prerezanim venama u nekoj rupi u Bankoku, ili sa 2 seksi francuskinje na plaži i neograničenom količinom sveže trave, ili kao rob proizvođača heroina. Četvrte varijante jednostavno nije bilo!
SREĆKO
Nikada nije stigao do Tajlanda. U Amserdamu se zaposlio ka šanker iste večeri dok je čekao jutarnji let za Bankok. Samo četiri meseca kasnije postao šef kuhinje poznat po odličnim space cakes .
Sledeći deo romana pročitajte ovde 26. februara!
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
