Ako niste pročitali prethodne nastavke romana, vratite se na početak ovim linkom! Ako jeste, nastavite da čitate!
Dvadeset minuta kasnije krenuli smo ka Main stage, gde je trebalo da pojavi matori Morreissey. Ana je već zaboravila na incident sa VIP terase i veselo je skakutala od jednog do drugog Tuborgovog šanka pokušavajući da kupi Becks.
– Zamisli, nemaju Becks, rekla mi je sa osmehom od uva do uva i otrčala do sledećeg šanka.
Ana je i danas ista blesava devojčica koju sam upoznao pre tačno deset godina u autobusu GSP kada je kontrola uhvatila bez karte.
– Dovoljno je da se nasmejem i kažem, jao zaboravila sam markicu kod kuće.
Još tada, sa 17 godina, bila je na nekom podsvesnom nivou svesna kakav utisak ostavlja na ljude. Samo joj je trebalo nekoliko godina vežbe da postane pravi majstor manipulacije. Ja sam učio posmatrajući je.
Probili smo se kroz ogromnu gužvu u tunelu i prošli pored Latino bine gde su tamnoputi momci i devojke đuskali seksi verziju salse. Strčao sam za Anom niz stepenice koja je uveliko đuskala ispred bine.
– Jel znaš da u Havani svakog četvrtka imaš Salsa večeri?
– Neeeee, hajde da idemo, vrisnula je pripijajući se uz mene.
Odvukao sam je odatle i kroz još goru gužvu pored prolaza za Food land do velike bine, na koju je nekoliko trenutaka kasnije izašao Morisey.
– Zviždi, zviždi – vrištala je Ana, posle čega mi je skočila na krkače.
Dok je skroz prilepljena uz mene najizazovnijim delovima svog tela, stomakom, sisama i unutrašnjim delovima butina đuskala u ritmu muzike sedog Irca moj odbrambeni mehanizam se posle samo nekoliko sati potpuno srušio pred navalom Anine neverovatne količine energije. Jebote, kao da je okružena nekom hare krišna i transcedentalna meditacija zajedno energijom, kojoj ne možeš odoleti samo ako joj se približiš dovoljno. Možda su to jebeni feromoni, pomislio sam zaključujući da što si joj fizički bliži šansa da će te uvatiti u svoju mrežu i skroz izbaciti iz koloseka je veća.
Setio sam se naših beskrajno dugih razgovora o knjigama i politici, zajedničkih časova vožnje i instruktora koji je njoj pričao da je ona bolji vozač, a meni da sam ja bolji. Setio sam se njene tamne zategnute kože, mršavog stomaka, dlačica skoro riđe boje, mladeža na desnom guzu i majušnih ožiljaka po njenim kolenima. Setio sam se ispijanja čaja u Tvrđavi na Kalemegdanu, kako bi se zagrejali posle decembarskih šetnji u pauzi između predavanja. Setio sam se užasnog brojanja dana do sledeće mece, studentskih demonstracija i kako smo se upoznali. Setio sam se najlepših trenutaka koje sam sve vreme pokušavao da zaboravim. Setio sam se da mi sa Anom nije bilo dosadno.
Sledeći deo romana pročitajte ovde 25.februara!
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
