Ako niste pročitali prethodne nastavke romana, vratite se na početak ovim linkom! Ako jeste, nastavite da čitate!
Godinu dana kasnije
Aleks mi je dodao pivo dok smo sedeli na čamcu kod gornjeg špica Ade međice pokušavajući da upalimo Tomos 4.
– Jebala te četvorka. I lepo sam ti govorio da kupiš onu Yamahu dok si imao keša.
– Ma jebeš Yamahu, jel nam fali nešto. Ajde živeli, ispružio sam zamaš’enu ruku sa pivom dok sam drugom čistio svećicu.
Bilo je nedelju dana od moje prve izložbe u salonu Muzeja savremene umetnosti. Nije prošlo baš dobro. Ustvari, nije prošla nikako – sa malo posetilaca i skoro bez ikakve podrške medija. Mogao sam i da potegnem nekoliko starih kontakta i napravim bum po medijama, od magazina i dnevnih novina pa do televizije. Nisam to hteo, ali sam potvrdio sebi da je potpuno tačno da nije bitno koliko vrediš nego kako se prodaš. I pored toga što su neki prijatelji, zapravo više poznanici koji su se pojavili imali poneki ne baš dobar komentar na račun mojih radova ja sam bio srećan. Umetnost, doduše kao i život, ne trpi trovače, kojih je u Srbiji oduvek bilo previše. Ukoliko se previše obazireš na komentare, ideje, kritike, pa čak i dobronamerne sugestije širokih narodnih masa teško da ćeš nešto da uradiš.
Dok sam nameštao svećicu sa Aleksom sam razradio podelu na ljude u tri kategorije:
1. Trovači, kojima ništa ne valja. Trude se da unapred osujete bilo kakvu ideju koja nema direktne veze sa njima ili nije na njihovu direktnu korist. Prema svim dobrim stvarima koje nemaju direktne veze sa njima pokazuju visok stepen negodovanja ili ih često potpuno ignorišu, praveći se da ih to ne zanima nadajući se u brzu propast ideje.
Pod grupe prve kategorije su
a. Trovači koji mrze ceo svet i sebe i to pokazuju bez ustručavanja
b. Trovači koji mrze ceo svet ali ne i sebe. Ova podgrupa se može prepoznati po tome što sve što nema veze sa njima ne valja ništa. Kako se u osnovi njihovog psihološkog profila krije mržnja prema samom sebi njihov celokupan nastup je perfidniji od prve podgrupe.
Među trovačima postoji snažno uzajamno uvažavanje i hijerarhija. Trovači najvišeg reda su cenjeni u društvu, a trovačima nižeg ranga je dozvoljeno da truju i trovače nižih kategorija. Često se dešava da trovači nižeg ranga, zbog učestalih napada svojih kolega iz ove kategorije padnu na drugu kategoriju – pasivce.
2. Pasivci predstavljaju najveću kategoriju.
a. prva podgrupa pasivaca nema nikakvu želju da promeni bilo šta u vezi sebe ili sveta oko sebe.
b. druga podgrupa ima želju da nešto napravi, ali zbog toga što previše obraćaju pažnju na trovače ne uspevaju da naprave prvi korak. Za njih ima nade i poneko iz grupe pasivaca može postati – pokretač.
3. Pokretači su najmanja kategorija i svaki član predstavlja podgrupu za sebe. Osnovna karakteristika je što trovačima ne dozvoljavaju da ih sjebu. Po nekim istraživanjima za manje od 10 % ljudi se može reći da su kreativni i da su u stanju da sa svojim idejama i urade nešto. Pokretači su često svesni svojih mana, i ne plaše se neuspeha. Trovači ih mrze, a često im se i dive.
Prelazak iz jedne u drugu grupu je moguć i znam mnoge pokretače koji su bili teški trovači ili pasivci druge kategorije. Najmanju šansu da će postati pokretači imaju pasivci prve podgrupe kojima je neophodan jak spoljašnji podsticaj da bi napravili neki kreativni iskorak. Za pasivce druge kategorije je dovoljno da se sklone od uticaja trovača iz svoje okoline.
Kako se ja ne obazirem previše na tuđa mišljenja, sebe bih voleo da svrstam u kategoriju pokretača, sa možda još ponekom starom forom tipičnom za trovača najvišeg ranga. Radovi koje sam izložio prošle nedelje su bili grafike koje su podsećale na postere Paule Sher sa stencil elementima Banksy -jevih grafita.
Dva rada je po simboličnoj ceni kupila Američka ambasada, što mi je dalo nadu da pored mene, trovača i pasivaca ima još pokretača koji shvataju pravu vrednost moje umetnosti. Mada nije da mi je prrviše stalo. Malkice ipak jeste.
Upalio sam motor negde kod donjeg špica međice.
– Hoćemo na koktele, rekao je Nebojša pokazajući ka splavu Cruise kojem smo se približavali.
– Uf, nisam tu bio više od godinu dana. Možda bolje na neko opuštenije mesto?
– Da, ni meni se ustvari ne ide. A da odemo kod Nišlije na ćevap?
– Ekstra!
Sedeli smo na klupici na Tašu, kao pre više od 10 godina.
– Ranije mi je bio bolji, rekao je Aleks.
– Jeste. Ne znam da li su nam se promenili kriterijumi ili je stvarno ranije bilo bolje.
– Ma to ti je sve relativno. Nema tih poređenja više. Panta resi, zamislio se Aleks.
Pojeli smo svoje ćevape.
– Jel si se čuo sa Anom?
– Ma ne. Još od onda. Sreli smo se jednom na ulici, ali smo samo kratko pričali. Slatka je. Vodi Nebojšinu agenciju ovde.
– Njih dvoje su se baš našli.
– Pa recimo, odsudno sam odgovorio gledajući devojku sa Nikon fotoaparatom na ramenu kako nervozno cupka u mestu okrenuta leđima ka nama.
– Čekaj, rekao sam i otišao do nje sa jakim predosećajem da znam o kome se radi.
– Hej izvini, rekao sam i video poznato lice kako mi se okreće.
Hteo sam da objasnim ko sam, ali je njen osmeh odmah rekao da se setila.
SARA
Sa 8 godina je shvatila da želi da bude fotograf. Nije se smirila dok joj roditelji nisu dali njihov profi Nikon i dve rolne filma da bi otišla u zoo vrt da slika. Voli da roni, samo nekoliko puta se sunčala u toplesu ali joj se to ne dopada previše. Na Exitu je upoznala čoveka svog života, koji je 2021. postao najprevođeniji srpski pisac svih vremena. Kumovi na venčanju su joj bili drugarica iz zabavišta Jelena i Nick Horny. Ni sama nije sigurna da je u pravu, ali brani stav da ploče imaju bolji zvuk od diskova. Ne pije pivo i već neko vreme misli da je najsrećnija osoba na svetu. Ima dve ćerke. National Geographic objavio njenu fotografiju na naslovnoj stranici u Julu 2014.
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
