Ako niste pročitali prethodne nastavke romana, vratite se na početak ovim linkom! Ako jeste, nastavite da čitate!
Bio je mrak kada sam se probudio, a Tamara je spavala sklupčana u fotelji pored.
Sve me je bolelo, pa sam sa velikim naporom pomerio ruku kako bih obrisao krmelje koji su mi se pojavili na očima. Tamara me je čula i odmah skočila.
– Kako ti je.
– Užasno, pokušao sam da kažem ali me je glas potpuno izdao.
– Dolazi ćale po tebe za desetak minuta. Bila je hitna. Dali su ti inekciju za spuštanje temperature. Jel se sećaš toga?
Odmahnuo sam glavom i pokazao joj da sam žedan, a ona mi je dodala već spremnu šolju čaja.
Prava vila, pomislio sam, a slika na kojoj sa starim dobrim našminkanim Robertom i Boy Georgeom đuska riziko ostaće mi zauvek urezana u sećanje kao da se zaista dogodila.
Čulo se zvono i moj matori je ušao u sobu. Imao je tu fantastičnu osobinu da popravi užasno raspoloženje ili da smiri stvarno napetu situaciju. Skoro da me je odneo do stare Corrole kupljene u vreme Ante Markovića.
Dokopao sam se svog kreveta i zaspao sve vreme pokušavajući da saznam da li se javljao Aleks. Ćale je izbegavao da mi odgovori. To sam shvatao ali nisam imao snage da se suočim sa tom činjenicom.
Sledeći deo romana pročitajte ovde 18. marta!
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
