Ako niste pročitali prethodne nastavke romana, vratite se na početak ovim linkom! Ako jeste, nastavite da čitate!
Kao i svaki put kada se subotom probudim pre 10 ustao sam nervozan. Kao i svaki put malo je falilo da batalim posao. Ustvari da batalim sve i vratim se u krevet na makar još pola sata. Iskurčen sam otišao do trafike gde me je kupovina svih magazina koje sam pronašao u kombinaciji sa sunčanim jutrom malo oraspoložila. Koncept je da sačekam neki deseti u mesecu i onda na trafici kupim sve što nađem. U tom slučaju sam poslušao savet matorog ćaleta koji mi je u vaspitnoj fazi objašnjavao kako je karakteristika inteligentnih ljudi da odlože zadovoljstvo. Zbog toga sam ovog puta sačekao subotu, i opremljen s dvadesetak izdanja imao sam sve što bi trebalo da predstavlja ultimativni koncept ubijanja najgore vikend dosade. Dok sam sedeo u kolima i slušao razgaljenu Goricu na B92 i razmišljao da li su tačne urbane legende da radi za 4000 evra, prelistao sam novine. Na naslovnoj Maxima je bila bičarka Una Senić. Dobra je bičarka. Malo jača, ali dobra. Ušao sam u kancelariju i sekretarici Maši odmahnuo glavom što je značilo da nisam tu sledećih sat vremena.
MAŠA
Najmlađa od četiri sestre čija imena počinju slovom M. Sa šest godina je pala i zaradila ožiljak iznad oka koji bi volela da operiše. Kupa se najmanje dva puta dnevno i obožava antiperspirante. Najstarija sestra radi kao menadžer velike kompanije u Austriji i retko se javlja. Srednje dve sestre se zovu Marija i Milena. Mašin omiljeni film je The Virgin Suicides, a grupa Air. U horoskopu joj piše da ima skolonost ka samoubistvu. Imala je stroge roditelje, a sa majkom se čuje najmanje jednom dnevno.
Iako je ljubazno rekla – Da dušo – bio sam siguran da je pomislila – Pičko smrdljiva, em si spavao dva sata duže od mene, em nosiš 20 novina ispod miške, em se još ložiš da si neka jebena faca direktor sa platom 4 puta većom od moje. To je u ljudskoj prirodi, i ne mogu da joj zamerim, a i činjenica je da sam spavao dva sata duže, da nosim 20 novina, da jesam jebeni direktor i da imam 5 puta veću platu od nje. Na engleskom postoji izraz morning person. Svako ko je radio kao copyrighter, urednik neke novine ili bar fabričkog biltena ili sa ambicijom da ne padne na još jedan popravni pisao kontrolni iz srpskog, zna koliko je srpski siromašan jezik. U svakom slučaju, morning person znači jutarnja osoba, odnosno neko ko voli jutra. A ja sam zapravo hteo da kažem da sam ja sve samo ne jutarnja osoba.
Pritom, postoje barem tri razloga zbog čega sam nervozan ovog jutra. Prvi, zato što je jutro a ja nisam jutarnja osoba. Drugi je što je subota, a ja sam morao da dođem do kancelarije kako bih pogledao reklame za instant kafu našeg velikog klijenta koje su Marko i Sandra završavali cele noći. Treće – bedan provod na Povetarcu sinoć.
Dok mi se računar uključivao prelistao sam Blic i setio se da je i David Ogilvy kupovao sve novine koje postoje, što nesumnjivo dokazuje da je i njemu bilo ekstra dosadno.
Da li je nekada nekome palo na pamet da su za ceo civilizacijski napredak zaslužne najgore ljudske osobine: zavist, lenjost, požuda, sujeta, dosada…
Prvi majstor koji je bio dovoljno lenj da mu se smučilo da na grbači nosi neka sranja, napravio je točak. Prvi koji je hteo bolje ribe ili da bude veći baja od komšije preko puta smislio je kako da zaradi više keša, ili kako da napravi veću i bolju kuću. Zašto je Donald Trump snimio šegrta? Pa da bi celom svetu pokazao kako je najveći baja u kraju i kako je njegov najveći. Mislim na Trump tower naravno. Sigurno nije da bi pokazao kako je ovaj svet pun vrednih i pametnih ljudi koji samo čekaju priliku da se zaposle kod njega i promene frizuru kako bi ličili na njega.
Posle dvadeset minuta, Maša mi je javila da su Marko i Sandra završili oglase i da bi voleli da ih pogledam. I dalje nisam u super raspoloženju, ali kažem da ih pošalje kod mene. Znam da su radili cele noći pa nije u redu da ih i ja još maltretiram. Gledao sam par minuta različite verzije print kampanje.
MARKO I SANDRA
Vole da se zovu zezajneri. Zajedno su završili Akademiju primenjenoh umetnosti i posle toga promenili četiri posla. Znaju se skoro pet godina i nikada ni jednom od njih nije palo na pamet da bi mogli da budu zajedno. Zajedno već 20 dana, pošto su zajedno zaključili da boljeg/bolju prijatelja/drugaricu neće naći. Iako toga još nisu svesni, seks im je loš zato što se previše dobro poznaju. Marko voli Al Paćina, Sandra Meril Strip. Oboje se lože na Japansku umetnost.
„Odličan posao! Posle ovih par sitnica biće vrhunska priča. Odlična kampanja!“, rekao sam Sandri i Marku, kojima je vidno laknulo što neće morati da rade i preko vikenda.
Zapravo, ništa od onoga što sam im rekao nije urađeno kako treba. Kampanja je totalno sranje, a to što su radili cele noći uradio bi talentovani tinejdžer za pola sata. Ali, to što ja mislim da je posao odrađen prebedno verovatno niko, a pogotovo ne klijent neće primetiti. Što se tiče Sandre i Marka oni su verovatno među deset najboljih dizajnera u gradu. Kao što je neko jednom rekao kompromis je najveće civilizacijsko dostignuće. Ovu instant mudrost sam često kao klinac koristio kako bih se kod devojaka izvadio za neko sranje. One su neviđeno padale na to, mada moram da priznam da mi nije jasno zašto. Ali to je lepota umetnosti i marketinga. Neke fore pale a neke ne, i nikome nije jasno zašto je to baš tako. Postoje ljudi koji to znaju i oni koji ne i nikakvi kursevi komunikacija, NLP ili primenjana psihologija im neće pomoći. Ili jesi ili nisi!
Sledeći deo romana pročitajte ovde 20 februara!
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
