Ako niste pročitali prethodne nastavke romana, vratite se na početak ovim linkom! Ako jeste, nastavite da čitate!
Pošto sam definitivno odustao od namere da ih pronađem u gužvi ispred bine smoren kao dete koje je izgubilo igračku krenuo sam ka Food landu. Izbor klope je, iako na prvi pogled raznovrstan, bio prilično bedan. Pored srpske tradicionalne kuhinje koja se kao i obično svela na pileće belo meso i neki užas od pljeskavica pronašao sam još i premale porcije kineza koji nije mirisao obećavajuće i neku drugu nazovi hranu pa sam se ipak odlučio za staru dobru viršlu, odnosno wheeerschlu kako je pisalo na minijaturnoj viršladžinici. Krenuo sam ka drugom kraju tvrđave prolazeći pored As radio bine gde je zbog nešto komercijalnije zike i odličnog zvuka neprekidno bila gužva. Kod Fusion stage sam zaključio da je Wheeerschla i ovde najbolje u ponudi pa sam uzeo još jednu. Doduše nešto sporije nego prvi put, jer sam se suočio sa najsporijim od svih sporih viršlara u Novom Sadu, koji bi sasvim sigurno pobedili na svetskom smor prvenstvu prodavaca viršli.
Posle otprilike tri sata čekanja da dođem na red i onda da mi batica sipa senf, pokušao sam da ga ubrzam.
– E, ok je druže, samo mi daj jebenu viršlu.
– A jel si ti iz Beooograda, rekao je smorenim glasom razvlačeći akcenat.
– Da!
– Pa neeeeemoj da se neeeerviraš. Mi u Novom Saaadu možda sve radimo polako, ali zato radimo sa puno ljubavi.
– Blago vama, odgovorio sam otimajući mu viršlu iz ruke. Pošto sam sam sebi dodao još senfa krenuo sam da napravim još jedan krug kako bih ubio vreme dok Billy ne završi svoj show.
Na Latino stage ista tamnoputa ekipa kao i juče đuskala je salsu, na As stage je bila gužva tako da se jedva prolazilo. Metalci me nisu zanimali, a do Dance Arene i Danube stage me mrzelo da se probijam pa sam na kraju seo kod MTV-a gde je bila najmanja gužva, slobodna klupa, i neki meni nepoznat ali skroz dobar minimal. Pored mene su posle deset sekundi sela dvojica pandura. Uopšte mi nije jasno u čemu je fora, ali gde god se okrenem naletim na kerove.
Sa Wheeerschle sam prešao na Cocktu, baš kao i jedan od dvojice pandura pored mene.
Divno, pomislio sam, samo još da ne krenu da pričaju samnom!
– Vidi one budale, rekao je pandur kolegi.
I ja sam se instiktivno okrenuo u tom pravcu i video Aleksa i Minu kako oboje bez blama šoraju na pola metra od puta dok ljudi prolaze.
Ponadao sam se da me neće primetiti, ali je Mina u tom trenutku počela da vrišti.
– Što niste na Biliju, video sam na jednom od video bimova da se koncert još nije završio, a oni su definitivno njegovi najveći fanovi koje znam.
– Pa jesmo, samo smo se malo prošetali, rekao je Aleks paleći džoint ne obazirući se na pandure.
Njih dvoje me stvarno oduševljavaju. Ceo život čekaju na koncert Billy Idola, i kada je plavušan najzad tu njih dvoje su odlučili da se prošetaju.
– Pa jasno, rekao sam nezainteresovano podižući noge na zidić.
– Gde ti je Ana , pitao je Aleks.
– Pa na Biliju, sa Englezima
– Jel ste vi ponovo u nekoj šemi?
– Što?
– Pa, brate, kako što. Samo što ne skočite jedno na drugo.
– Ja sam mislio da će sa Janey da se zaskoči, nasmejao sam se.
– Ma dobro pusti me tih fora. Kao da i sam ne znaš. Kao hvata Janey za dupe pre svima na VIP terasi a gleda tebe… brate nemoj da me foliraš.
– Možda si u pravu. Videćemo.
– Brate, vi ste stvoreni jedno za drugo.
Razgovor je postao ozbiljan pa sam napravio pauzu od nekoliko sekundi kako bih se uverio da je Aleks sposoban da normalno komunicira.
– Zašto to misliš?
– Naravno, brate. Ni jedan tip sem tebe ne može da izađe na kraj sa njom. Isto važi i za tebe. Jedino Ana može da se nosi sa tvojom histerijom.
– Ne seri bre Aleks, pravio sam se naivan tražeći još potvrda njegove teorije.
– Pazi ovo. Koliko je trajala tvoja najduža šema?
– Dve godine.
– A sa kim si bio te dve godine?
– Sa Anom.
– Dobro. Koliko je trajala njena najduža veza?
– Nemam pojma.
– Znaš, znaš.
– Dve godine.
– A sa kim je bila te dve godine?
– Sa mnom.
– I šta ti to govori?
– Da smo bili klinci.
– Ne batice. To ti govori da sve vas dvoje savršeni jedno za drugo!
– Znači misliš da je jasna stvar skroz.
– Da, brate šta ti je?! Uopšte mi ne liči mi na tebe da si tako nesiguran! Uostalom šta možeš da izgubiš. Znaš kako su nam pričali na faxu – ispit ne možeš da padneš, samo možeš da ga položiš. Tako ti je i ovde brate. Šta možeš da izgubiš.
Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš.
Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš. Šta možeš da izgubiš.
Odzvanjalo mi je u ušima u ritmu sa MTV stage-a. Nažalost, znao sam šta mogu da izgubim. Mogu da izgubim sve, ceo svoj jebeni život čiji je Ana postala jedini smisao.
Neznanje je majka, pomislio sam. A ja sam vrlo dobro znao šta mogu da dobijem i šta da izgubim. Te dve godine sa Anom je bilo najbolje što mi se ikada desilo, i boli me kurac koliko god to zvučalo stereotipno ili patetično.
– Dakle, stvar je jasna ko dan. Svi znamo kakva je Ana i ona se ovako ne ponaša slučajno, nastavio je Aleks.
– Ona se uvek ovako ponaša.
– Kako volim kada se praviš glup brate! Pa to su tvoje fore, mambo džamb nijanse u komunikaciji… Ovde je jasno bre ko dan da Ana nešto hoće.
Ćutao sam zagledan ka grupici ljudi koja je đuskala ispred male MTV bine.
– Slažem se skroz, uskočila je Mina. Ona juri ili tebe ili Paula.
Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim šta je rekla.
– Izvini? pitao sam je iskurčeno.
– Ana juri ili tebe ili Paula, ponovila je Mina.
– Jel si drogirana ili pijana?
Aleks je uskočio – Nemoj da histerišeš. Mina je u pravu, možda je u akciji sa Paulom.
– Mada ako bih se kladila rekla bih da si ipak ti u pitanju, dodala je Mina verovatno shvatajući da ću nastaviti da histerišem.
– Ma ok, rekao sam ponovo zagledan ka masi ljudi.
– Tako da je sve super batice, nemoj da se brineš. I zapamti da ništa ne možeš da izgubiš, zaključio je Aleks.
– Ok, hvala vam!, rekao sam ustajući – idem da se prošetam po tvrđavi.
– Vidimo se posle, rekli su Aleks i Mina uglas.
Sledeći deo romana pročitajte ovde 8. marta
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
