Ako niste pročitali prethodne nastavke romana, vratite se na početak ovim linkom! Ako jeste, nastavite da čitate!
Samo što je Nebojša otišao počela je kiša.
– Prošle godine je sva četiri dana padalo, rekao sam i platio kelnerici sa golim stomakom na kome je iz farmerki virio završetal crnog seksi teta.
Svi su se sakrili ispod velikih Tuborg suncobrana dok smo Ana i ja smo sami sedeli na zidiću VIP terase i pomalo kisnuli ispijajući naše zajedničko omiljeno piće – produženi espreso sa mlekom.
– I šta ćemo mi da radimo?, pitala je Ana popravljajući svoju istovremeno neurednu ali savršenu punđu. Ovo je tipična Anina provokacija sa asocijacijama, kada ti postavi pitanje koje možeš da shvatiš na milion načina.
– A šta bi ti volela da radimo?, najbolje je na ovakav tip pitanja odgovoriti drugim pitanjem.
– Mmmmmmmmmmmmmm. Svašta bih volela da radimo, nasmejala se ubacila mi ruku između farmerki i kaiša.
Još jedan problem u komunikaciji sa Anom je što nikada, ali baš nikada nisi znao šta ona zaista misli.
– Hoćemo zajedno na more?
– DA!!! Nećeš verovati da sam to i ja htela da te pitam. Jel se sećaš kada smo išli u Kotor sa Aleksom i Minom. Kad je to bilo, pre 10, 11 godina?
– Devet, odgovorio sam kao iz topa, shvativši istog sekunda da to nije previše dobro jer je informacija koju sam upravo poslao da mi je previše stalo do toga. A to uopšte nije dobro.
– Mogli bi ponovo da odemo u onu užasnu skeri kuću.
SKERI KUĆA
Ukleta kuća u Kotoru zaista postoji i meštani znaju mnogobrojne priče o jezivim događajima u njoj. Navodno je vlasnik ubijen, a kako se kuća izdaje posetioci često imaju neprijatnosti pa čak i probleme. Leto kada smo mi bili u Kotoru naši prijatelji su bili u kući i budili se zbog užasne buke, maglovitih likova koji su šetali kroz kuću i njihovih fotografija koje su pronalazili u krevetu.
– Ono je bilo skroz neviđeno iskustvo.
– Bilo nam je lepo tada, rekla je Ana zagledana ka sivom vojvođanskom nebu.
Velikom mukom sam se uzdržao da je istog sekunda ne poljubim, zaprosim odmah, odvedem kući i gledam ceo život. Uhvatio sam samog sebe kako sam joj se skroz približio, pa sam na vreme promenio pravac kretanja i svoje lice sasvim prislonio uz njen vrat, istovremeno spuštajući ruke oko nje.
– Lepo mirišeš, rekao sam ponovo opijen njenim mirisom, feromonima, crnom magijom ili ne znam više čime.
Do sutra, strpi se makar do sutra, napravio sam master plan ubeđujući samog sebe da se sve kreće u odličnom smeru i da ne treba da brzopleto uradim bilo šta, kao što obično umem.
U tom trenutku se u mom stomaku ponovo javio osećaj nervoze koji je bio nestao neko vreme. Pomislio sam da će se dogoditi nešto značajno. Mnogo dobro, ili mnogo loše! U svakom slučaju značajno.
Sledeći deo romana pročitajte ovde 6. marta!
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
