Ako niste pročitali prethodne nastavke romana, vratite se na početak ovim linkom! Ako jeste, nastavite da čitate!
Sat vremena kasnije svi smo na Exitovoj VIP terasi, i slušamo Alenove utiske o kratkoj poseti srpskom zatvoru. Privukli smo dva bela kreveta i jedan zeleni taburet u obliku Tuborgovog logoa, a sa nama je i Miona iz Exita koja je obezbedila zvanilnu potvrdu za izvlačenje Alena iz pritvora.
– U stvari su bili skroz ljubazni, rekao je i dalje uzbuđeni Alen.
– Da li su pokušali da te pitaju nešto pričajući veoma sporo Srspki – pitala je Miona, a svi smo podigli Tuborg flašice i nazdravili Alenovoj avanturi.
– Za moje srpske prijatelje, bez kojih bih ostatak života proveo u zatvoru!
Ana mi je pružila telefon koje je već dva dana bio u njenom rancu.
– Jel si na tvrđavi, bio je to Nebojša, kolega iz bivše firme koji upravo pokreće nekakav magazin i hoće po svaku cenu da pogledam špigl pre nego što ga pošalje u štampu – ja sam već u NS. Vidimo se za 15 minuta gore.
– Nebojša, dolaziš u pravom trenutku. Dobićeš za džabe verovatno najbolji nternacionalni konstalting koji možeš da zamisliš na celom Balkanu u ovom trenutku.
Ostao sam naslonjen na kameni zid VIP terase a piće je počelo da me radi pa sam bio dobro raspoložen, bez leptirića nervoze u stomaku. Biće ovo poseban Exit, razmišljao sam gledajući novosadsku katedralu, kada je Alen seo na zidić pored mene sa istom namerom da se skloni od bučnog društva dok priča telefonom sa svojim očigledno nikad srećnijim urednikom iz FHM. Klimnuo mi je glavom zadovljno a ja sam ga potapšao po ramenu i vratio e do naših kreveta kada je Ana predložila da odemo nazad do grada kako bi ipak kupila nešto u Playlife prodavnici.
– Kad jednom uđeš, nema izlaska sa tvrđave tog dana – objasnio sam joj Exit pravila.
– U super, rekla je Ana, skinula patike, skočila na krevet iza mene i zavukla mi ruku ispod majice.
– Nije ti vruće?
– Ne.
Tada je ispred nas iskočila devojka sa očima lepšim nego aninim, i profi fotoaparatom i slikala Anine Adidas gilje.
– Možeš slobodno i naš da slikaš, rekla je Ana sada me grleći sa obe ruke i nogama.
– Baš ti hvala. Već se vidim na naslovnoj Sveta – “U zagrljaju pohotne novinarke”.
Ani se izgleda dopala ova ideja, pa je neko vreme pozirala crnom Nikonu D200 svlačeći nam majice, a devojka je odskakutala presrećna sa memorijskom karticom punom dobrih fotografija.
– Kurir ili Press sutra! Ako imamo sreće Blic ili Novosti, mada me uopšte ne bi začudilo da se pojavimo na naslovnoj Sveta ili Skandala.
– Pa šta?, rekla je Ana – šta bi ti falilo. Možda će krenuti neke ribice da te jure.
– Pogotovo pošto me vide na slikama sa pohotnom bivšom novinarkom sa Studia B poznatoj po seksi skandalima sa urednicima.
– A onda, za mesec dana ću da pustim u promet i home video sa nas dvoje i estradne karijere su pred nama.
– U pravu si. Ako može Paris Hilton možemo i mi… Mada još samo treba da snimimo naš video.
– Ne sekiraj se za to, rekla je i ugrizla me za vrat, ja sam je zagolicao, a ona je krenula da vrišti kao da smo kod mene na gajbi sami.
Alen je završio razgovor i dotrčao do nas – Trebaju mi fotke – ubrzano objašnjavajući da je sa urednikom upravo dogovorio ekskluzivnu reportažu o Srbiji za naslovnu stranu sledećeg broja FHM. Janey mu je, ležeći preko puta nas na stomaku, dobacila da očekuje svoj deo honorara za izvlačenje iz zatvora, a ja sam ustao i rekao mu da pođe zamnom tražeći Nikon D200 i njegovu vlasnicu.
Našli smo je kako sedi na zidiću zagledana u ekran svog aparata.
– Ti si neki gospodin sujetni, okrenula mi je aparat, da lepo ste ispali nemoj da se brineš. Jebote kakve oči ima ova riba!
– Ma ne nije to! Trebaju nam slike. sa Exita. Mislim, da ih kupimo.
Tu se umešao Alen i objasnio na svom ubrzanom Engleskom situaciju oko FHM i reportaže. Razmenili su vizitke, dogovorili detalje, a Alen je otrčao do Janey koja je mahala njegovim telefonom i vikala da ga zovu iz redakcije.
– Pa biće i neka korist od tebe, rekla je devojka sa Nikonom.
– Eto, drago mi što sam pomogao.
– Ja sam Sara, pružila mi je ruku.
Ana je me je zvala da dođem, pa sam joj pokazao rukom da stižem.
– Mislim da te zovu, rekla je Sara blago se smejući.
– Ma tako nekako, odgovorio sam prilepljenog pogleda za nju ne shvatajući zašto. Nije bila lepotica, bila je slatka, ali je zračila toplinom i spontanošću. Šteta što smo se sada sreli, ali u životu je to uvek tako. Ili 6 godina ne upoznaš nikoga ko ti se dopada, ili za 3 dana pronađeš 45 riba koje bi sutra oženio.
– E pa vidimo se. Nekada. Valjda, odmahnuo sam rukama.
– Volela bih. Mada mi deluje kao da imaš prilično opsesivno društvo, pokazala je na Anu koja je ponovo mahala.
Znači volela bi? U trenutku sam pomislio da bi možda trebalo da ostanem sa Sarom, ali sam se ipak pozdravio i vratio se Ani i društvu koje se razvlačilo po krevetima. Seo sam pored pored Ane i još jednom pogledao ka Sari koja je i dalje sedela, kao da je čekala da se vratim, ali mi se onda nasmešila mahnula i otišla sa VIP terase.
Sledeći deo romana pročitajte ovde 3. marta!
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
