Ako niste pročitali prethodne nastavke romana, vratite se na početak ovim linkom! Ako jeste, nastavite da čitate!
Već je skroz dok sam na brzaka šetao Zevsa po parku ispred bratove gajbe, usput svratio do pekara Ace, kupio bavarske kiflice i mini pizze i vratio se kući gde sam ostavio Anu dvadeset minuta ranije.
– Uzela sam ti majicu – rekla je izlazeći iz kupatila još uvek mokra od tuširanja.
– A ja sam kupio doručak – pružio sam joj kese i ušao u kupatilo. Dok sam se brisao peškirom koji je mirisao na Anu, video sam njenu majicu i majušne crne gaće na veš mašini. I pored toga što sam sebi izgledao kao najstrašniji paćenički drkoš uzeo sam njene gaće i pomirisao ih.
Možda je tačno da ti se pred smrt ceo život kao u ubrzanom filmu premota ispred očiju, ali je definitivno tačno da ti se deo života premota pred očima kada pomirišeš ovaj sveti gral devojke za koju si upravo ustanovio da želiš po svaku cenu da je imaš ponovo i to zauvek. Ako vam se nekada dogodilo da leti usred gradske gužve kombinacija sunca, mirisa nečije kreme i još nekog detalja učini da se sa savršenom preciznošću setite leta kada ste kao klinac bezbrižno provodili najlepše trenutke detinjstva po hrvatskom primorju, onda tačno znate koliko je ubedljiv taj osećaj. Baš tako su se meni vratile asocijacije na moje najlepše trenutke provedene sa Anom, samo milion puta snažnije.
Izašao sam iz kupatila u polu ludilu i između kuhinje i dnevne sobe naleteo na Anu koja je nosila dve šolje i jogurt.
– Izvini, a šta ti radiš sa mojim gaćama – gledala me je najlepšim zelenim očima.
– Pa, ovaj, hm, mislim, da, zaboravila si ih u kupatilu… – neubedljivo sam rekao i praveći se blesav uzeo da sipam jogurt.
– Možeš da ih zadržiš, pošto ti se toliko sviđaju. Uostalom, ako se dobro sećam ti baš voliš takve?
– Izvini? – i dalje sam se pravio blesav.
Ana mi se sasvim približila i šapnula na uvo – zadrži ih – poljubila me u obraz i sela u trosed prekrstivši noge.
Dodala mi je tanjir dok sam se smeštao pored nje razmišljajući da li je ponela rezervni donji veš, da li je možda uzela moje gaće zajedno sa majicom, ili jednostavno nema ništa ispod majice.
– Penny for your thoughts – rekla je ustajući Ana vragolasto, kao da tačno zna o čemu razmišljam – čekam te u krevetu.
Još neko vreme sam sedeo razmišljajući. Ana nije tip osobe koja uvek zna šta hoće i često može impulsivno da uradi ono što zapravo ne želi. Važno je da ja znam šta hoću i još važnije da je ne dovedem u situaciju da uradi nešto brzopleto. Uvukao sam se ispod ćebeta gde je Ana već uveliko spavala i dugo ostao budan posmatrajući je.
Sledeći deo romana pročitajte ovde 1. marta!
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
