Da li si makar jednom razmišljao šta bi sve uradio sa milion dolara?
Da li si nekada kao klinac sedeo ispred zgrade za vreme letnjeg raspusta i drugare iz kraja ispitivao da li bi radije isprozivali najopasniju propalicu sa basketaškog terena uz par dodataka na račun njegove lude keve, ili od pijanog matorog prodavca sa kioska na ćošku, poznatog po patološkoj mržnji klinaca, marnuo časopis tipa Seksi klub?
Da li si celo pre podne sedeo ispred tv, gledao užasni obrazovni program RTS od pre Hrista razmišljajući da li da odeš do gimnazije na fizičko i možda još par časova, ili da zapališ ceo dan iz škole sa najboljim ortakom i da blejite po Tašmajdanu, Kalemegdanu i rupama od bilijar klubova?
Da li si nekada sedeo na faksu i pričao koja je prva, druga i treća stvar koju bi uradio samo da možeš?
Da li ti je od kad znaš za sebe toliko dosadno da se ceo tvoj život svodi na to kako da potrošiš, uništiš ili ako ništa drugo makar oslabiš tu energiju koja izaziva dosadu. Ako jeste, onda možda znaš da tvoji roditelji nisu bili u pravu kada su ti pričali da samo glupim ljudima može da bude dosadno. Možda si i sam shvatio da je ispravan odgovor da samo kreativnim ljudima može da bude dosadno.
Ja sam art direktor u poznatoj marketinškoj agenciji iz Beograda. Fantastično je kakav utisak direktorska titula, pa još art direktorska ostavlja na isfrustrirane, izgladnele od neostvarenih želja i za ceo život obeležene ljude iz ovog okruženja. Ali da ne mračim previše odmah na početku, prelazim na konkretne stvari. Ovo što pišem je neka varijanta srpskog Brižit Jones dnevnika, sa Adrian Mole detaljima i uz inspiraciju bloga Žane Polijakov , a nastaje kao ultimativni lek protiv dosade. Suština problema je u tome da je navodno najkreativniji i najzanimljiviji posao na svetu toliko jebeno dosadan, da pošto sam naučio ceo Internet napamet, pročitao sve ikad napisane knjige o marketingu, dizajnu, komunikacijama i savladao sve domaće i strane porno sajtove, kako ne bih umro od dosade, krenuo sam ponovo da pišem.
Od svih umetnosti pisanje mi je oduvek delovalo najlakše. Prednosti u odnosu na alternativne kreativne ispade su ogromne – omogućeno ti je da sediš ispred računara i zabrinuto gledaš u ekran, što saradnicima, kolegama, šefovima i klijentima nesumnjivo potvrđuje da radiš nešto neviđeno tajnovito i važno. Marketing je to! Đavolja rabota, koji niko živ (osim par nas samoproglašenih gurua) ne razume, ili još lepše ni ne želi da razume. Istovremeno, ne moraš da se skidaš go usred kneza ili da uložiš babinu ušteđevinu kako bi napravio izložbu svojih instalacija na koju će možda doći neki iskurčeni kritičar kako bi te upropastio u sutrašnjem Blicu zbog toga što sinoć nije mogao da mu se digne, ili je otkrio da mu i pored genijalnog koncepta vaspitanja po principu Slobodna deca Samerhila maloletna ćerka puši, duva i upražnjava seks bez zaštite.
Pored nekoliko velikih domaćih firmi, među klijentima agencije nalazi se i nekoliko stranih predstavništava, što je idealno za ovaj posao. Ako imate mogućnost izbora uvek birajte strance da radite sa njima. Pored toga što su oni najčešće fin svet, koji ne samo da neće poželeti da vam nikada ne plate za vaš rad, da vam crkne krava ili da se bar loše provedete na odmoru, prilično je verovatno da će pokušati da vam pomognu kad god je to moguće. Takođe, većina ljudi smatra da je rad sa strancima opasno cimanje, voodoo magija, ili se jednostavno plaše toga jer ne znaju dovoljno dobro Engleski, što vama ostavlja beskrajno mnogo mogućnosti da sebi olakšate posao.
Ljudi sa kojima radim su vlasnik i direktor kompanije Goran.
GORAN
Ne voli fotoarapate, iako se bavi fotografijom. Ipak, manje ne voli Canon nego Nikon. Pokušao je da presadi kosu, ali je prekinuo zbog bola koji nije mogao da podnese. Mrzi kišu, još od srednje škole kada je morao da ide peške od zelenjaka do Tesle. Njegov otac je hteo da postane hirurg, ali je Goran odlučio da se bavi umetnošću zbog čega nisu reč progovorili već 12 godina. Otac i dalje pušta nokat na malom prstu.
Inače, bivši porno fotograf koji je shvatio da to nije baš idealan posao za njega, pošto mu je bilo neprijatno da se pridruži ekipi posle snimanja. “Nekako mi se uvek činilo da ispadnem glup u društvu u toj situaciji“, objasnio mi je jednom Goran. Tu su još i sekretarica Maša, dizajneri Marko i Sandra, direktor marketinga Jelena i neka baba koja nam vodi knjige i sa kojom pre svega zbog njenih brkova nisam želeo da se previše družim.
JELENA
Kada se pažljivo pogleda jedno oko joj je druge boje od druge, ali je sramota da o tome priča pred drugima. Prvi dečko joj se zvao Marko i živeli su ulaz do ulaza na šestom spratu predratne zgrade na Vračaru. Ne voli seksi veš, ni previše šminke. Voli da pije čaj od jasmina, sa dve kapi limuna i jednim tvrdim keksom. Smatra to svojom jedinom strašću. Član je Mense, ali ne obnavlja članarinu. Sramota je da priča i o tome. Vrlo je komunikativna, ali vešti sagovornici prepoznaju dozu neiskrenosti.
Povremeni saradnici rade web dizajn, fotografiju ili smišljaju copy-je se u agenciji pojavljuju kada se ukaže potreba za nekim od tih poslova.
Sledeći deo romana pročitajte ovde!
Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene dozvole izdavača odnosno Domino Magazina!
