Utvrdili su da elektrošok može da razvije sposobnost ljudi da razlikuju mirise koji su za njih pre toga bili identični, radi se o enantiomerima, optičkim izomerima iste materije, identičnog hemijskog sastava, tako da se čestvo porede sa likom i njegovim odrazom u ogledalu.
U eksperimentu u laboratoriji neurologa Džeja Gotfrida, poznatog po istraživanjima čula mirisa, naučnici su ispitivali sposobnost ljudi da razlikuju optičke izomere materije. Odabrane su dve materije, od kojih je jedna mirisala na travu, a druga na ulje. Svaka materija je imala optičke izomere, koje čovek nije u stanju da razlikuje.
Za vreme eksperimenta dobrovoljci su pomirisali jedan od enantiomera “travnate” materije i istovremeno bili izloženi slabijem elektrošoku, koji je izazivao manju nelagodnost. Ispitanici su nakon toga mirisali tri uzorka “travnate” materije (dva sa istim enantiomerom i jedan sa drugim) i tri uzorka “uljane” materije, nakon čega je trebalo da odrede iste i različite mirise.
Ispitanici su uspeli pravilno da uporede enantiomere “uljane” materije samo u 33 odsto slučajeva, što odgovara slučajnom uzorku, dok je pravilno poređenje enantiomera “travnate” materije dostiglo 50 procenata. Zaključak je da su ispitanici pod dejstvom elektrošoka stvarno naučili da razlikuju mirise dvaju enantiomera “travnate” materije.
Proučavajući aktivnost dela kore velikog mozga zaduženog za osećanje mirisa pomoću magnetne rezonanse, naučnici su utvrdili različitu aktivnost posle elektrošoka pod uticajem enantiomera “travnate” materije i nepromenjenu pri uticaju enantiomera “uljane”.
Dobijeni rezultati potvrđuju da ljudski mozak u stresnim situacijama može da nauči da razlikuje mirise, koji su pre toga za njega bili isti, a vrlo je verovatno da se isto dešava i sa ostalim čulima, objavljeno je u časopisu “Science”.
