Pre jedno malo jace od 2 meseca sam cula magicne vesti da ce KISS doci kod nas… nije jos bilo potvrdjeno al sam odmah ko nenormalna pocela da skacem po sobi i pevam "shout it out loud" keva samo sto nije od prepasti pala s fotelje kad sam se u skoku okrenula ka njoj i dreknula na sav glas "All ‘right Belgrade, you wanted the best, you got the best, the hottest band in the world KISS" A onda u stilu rock zvezde ’80 otplesala u sobu vicuci "tananananananananananana tururururururum" (pocetak drc-a)
14 februara sam uranila u 7 ujutru sa fix idejom da kupim prvu kartu, nije ih bilo do podneva, al kad sam u 12 h usla u Mamut i viknula "Daj 2 karte za kiss" lupivsi sakom o pult, covek me zgranuto pogledao i reko "jos nisu stigle" a onda je spasonosni kosijaner izasao iz "bekstejdza" prodavnice i reko da su upravo stigle, jooooooooooj srce moje. Uzela sam ih i privila na grudi, i vrlo pazljivo ih odnela kuci, poljubila i stavila u kovertu da spavaju do sudbonosnog dana kad ce ih pocepati rad moje zabave :D.
Prolazili su dani, jbena politicka situacija u zemlji se zakuvavala, gadnije i gadnije, a moje strepnje su rasle… da li ce kiss otkazati ili ne…
2. aprila, sjedim ja sa Mackom na kafi kad stize njemu poruka "kiss otkazao" pokazuje meni covek, ja ne verujem "haha, nije danas prvi april" rekoh mu ja , a on snisteno odgovori kako neje zajbancija. Tu ko da me metak pogodio posred celenke, braindead, tuga, horor, agonija, kuracpalac… i moja zblanuta faca…
Macak kaze "nemoj se nervirati…" e tu je proradio moj inat, odlucno podizem desni kaziprst k nebesima i odgovaram "ne bedacim se, samo smisljam planove"
na kraju kiss nije otkazo zbog politicke situacije nego su "veoma sposobni organizatori" (ovde sam cinicna ko nije skonto) napravili istorijski presedan i otkazali KISSU, eeeeeeeeeeej bre NIKO NIKAD NIJE OTKAZAO KONCERT KISSA! BRUKA!!!
E tu krece Didin opstepoznati entuzijazam, jer Dida se NIKAD ne predaje, ak treba nek bude i smak sveta al ja cu uciniti ono sto sam namjerila…
Meni tad nekad javlja David da ima nesto organizovano da se ide u Sofiju, usred mojih pokusaja da sama, iako nikad tako nesto nisam radila, organizujem odlazak… Fala ti Davide ko bratu rodjenom, sva srecna do agencije, cekam da se skupimo da uplatimo, al tu je pitanje kolko je to sigurno. Kamba kome se takodje zahvaljujem do nebesa, a do kraja price cete videti zasto, kaze kako bi bilo dobro organizovati se kombijem jer mi MORAMO otici na taj koncert.
Ipak uljuljkani u nadu da ce sve biti ok, odlucujemo se za taj bus preko agencije, ja cak i uplacujem… al qrac!
Vec sutra zove mene Jelena, ponosni clan kiss armije, i mnogo dobra mala, i kaze da su joj javili da je otkazano… Tu krece moja agonija… tu krece DIDA ROCK CITY…
-U toku jednog dana sam uradila sledece:
1.Uzela kintu nazad
2. Otisla da nam rezervisem kombi (Tu je Kamba najzasluzniji ja sam samo bila potrcko, al neka sam i treba)
3.Raspitala se u Bugarskom konzulatu za dokumenta potrebna za vizu… tu je proradio moj nekakav sarm pa su mi sve lepo i usluzno objasnili (dok su se svima ostalim izdernjali) jej
4.zvala eventim da pitam za karte, koje cu uzeti u ponedeljak
5.zvala agenciju za zdravstveno osiguranje, koje cu takodje zavrsiti u ponedeljak
i najvaznije
6. organizovala 10 ljudi za kombi (hvala im sto su me ispostovali)
sve je to bilo gotovo do 5 sati popodne, takvu brzinsku organizaciju za dan u zivotu nisam videla, bravo Dida, evo ti medalja 😀
A zasto sve to… Da bi otisla na koncert, i da bi ljudi za koje znam da im znaci, bili tu samnom…
dal ce sve bit bericetno na kraju? nadam se, ja sam ucinila sve sto je bilo u granicama mojih ljudskih kiss fanovskih sposobnosti…
necu nista vise da pricam dok ne cujem
"all right Sofia…" i prve taktove Deuce-a
prava ljubav dragi moji nema cenu, pitanje je samo kolko ste zaista spremni da se iscimate za to… odgovor je "Nikad dovoljno, i nikad nije previse"
