Dugo se poznaju. Ona voli ustipke, r’n’r, svog ritrivera, igre na facebooku i caskanje sa prodavcima na pijaci. On voli nedeljno jutro, Sunce, svoj camac i cekanje u redu sa penzionerima. Upoznali su se cekajuci u redu, u jednoj banci. On je podizao drugi deo svoje plate a ona je placala telefonskii racun. Ona, za razliku od njega, ne voli da ceka u redu i svesno placa proviziju. Njemu je to van pameti. Prvi razgovor su, zvanicno, zapoceli u kolima hitne pomoci. Jedan vremesni gospodin je, tik do saltera, pokleknuo u svom pohodu. Svo vreme se nervirao i psovao one koji su isli preko reda, moljakali i pravdali se bog zna kako vaznim razlozima, izvinjavajuci se jer to rade. Doduse, svi razlozi su imali drzavni znacaj, bar nacinom prezentacije. Mladji redocekaci bi se raspricali za osobom ispred sebe ali dovoljo glasno da ih cuju svi “cekajuci”. Ovaj ispred bi ih uglavom propustao preko reda a onda ista taktika sa jos izrazajnijim Lunja-look-om. Stariji, iskusniji, redocekaci vec godinama rade na usavrsavanju “preko reda tehnike” i jasno je da drhtava ruka, zaluge iz proslosti, spomenica, orden na reveru rade posao. Obraz vremesno-cekajuceg, a kasnije ispostavilo se i srce, nisu podneli bas sve privilegije date bas tu pred njegovim ocima. Cenio je on spomenica-rever-invalid pogodnost ali ostalo mu je bilo sumnjivo. Kada je starac pao na pod banke, On i Ona su ga podizali, lupali samare. Sa svih strana stizale su instrukcije, “na bok ga okrenite, na bok!”, “pusti matorog da crkne, ionako je glasao za Slobu! Pu!”, “Hitnu pomoc, zovite brzo!”… Ona je izvadila svoj telefon i pozvala Hitnu. On je gledao u njene noge, koje su se sada videle savrseno jer se podizuci matorana i boreci se sa njegovim kilogramima njena suknja podizala i spustala , i bolelo ga je uvo za starca. Sedeli su u kolima hitne pomoci jer je on rekao da nece spavati mirno ako ne bude saznao sta je bilo sa gospodinom. Ona je poverovala u to i cinilo joj se slatko. Gospodin je umro kroz nekoliko minuta. Dezurni lekar je, jos u kolima Hitne, konstatovao smrt. Lekar, mrtvac, Ona i On su u zadnjem delu kombija Hitne. “Koliko je evro danas?”, pitao je lekar vozaca. “Nisam siguran!”, odgovorio je ovaj i odmah uzvratio pitanjem: “Jel gotov taj sedi?”. “Gotov je, sigurno. Ne dise, nema pulasa.”. Njemu je to zvucalo kao jucerasnji razgovor iz kladionice. “Arsenal-New Castle, kec sigurno!”. Nju je to potsetilo na igru koju je obozavala u srednjoj skoli. Potapanje podmornica. “D 9, to je siguran pogodak!”. “Sigurno imas decka?!”, pitao je On preko mrtvaca. “Sigurno? Samo je smrt, kao sto vidimo, sigurna!”. “Sigurno, samo je to sigurno!”. “Nisam bas sigurna da li imam decka ali bi mi prijala kafa, sigurno!”, izgovorila je masirajuci srednjim prstima slepocnice. “Deda, ti neces kafu, a?”, obracao se bolnicar bivsem cekajucem. “Nije dobro za pritisak.”, dodao je On. “Ne zajebavajte dedu, vidite da mu nije dobro!”, rekala je Ona potapsavsi dedu po ramenu. Kada su portiri na ulazu u Hitnu otvorili vrata kobija, videli su uobicajenu sliku. Svi su plakali. Portiri su Njemu i Njoj izjavili saucesce a onda pitali da nije nesto u rodu bio pokojni lekaru i vozacu. Nabujala reka suza je pretila da potopi Hitnu. Onda su se njih cetvoro sakrili iza kombija i nastavili da placu od smeha, razmenili su brojeve telefona i dogovorili se da u nedelju odu na piknik na Kosutnjak. “Povedite koga hocete, bolje je u vecem drustvu!”, vikao je lekar. “Sigurno!”, rekose u jedan glas ovo troje. Njih Dvoje su otisli na kafu iz automata. Njemu je zazvonio telefon posle par minuta i on se jos uvek u suzama od smeha javio. “h..h..halo!”. “Mama je, sine. Slusaj, ovo je ozbiljno. Pa, prestani da se smejes, idiote!”. “ok, reci, kevo!”. “Umro je cika Luka.”. “ko je cika Luka?”, pitao je On. “To je covek koji je trebao da bude davalac kostane srzi za tvog brata. Sada su nam javili njegovi. Kazu da je covek umro u Banci, cekajuci red.!”. Da bi moglo da dođe do transplantacije koštane srži neophodno je naći odgovarajućeg davaoca. Mogućnost da neko ko nije blizak srodnik bolesnika bude odgovarajući jeste jedan u 100.000 slučajeva. Nacionalni registar dobrovoljnih davalaca formiran je tek pre dve godine, a Srbija nije upisana u međunarodni registar.
Izvor: http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=31385
