Kako kažu srećnici koji su ga probali, “Westvleteren” je najbolje pivo na svetu. Problem je samo doći do njega.
Pivo pravi belgijski monaški red zavetovan na ćutanje. Monasi ga ne reklamiraju, ne obeležavaju flaše nalepnicama, proizvodnja nije porasla od 1946. godine, da biste ga kupili morate se unapred najaviti telefonom i zakazati kupovinu, može se kupiti samo jednom mesečno, i to ne više od dva pakovanja od po 24 flaše. Pa ipak, jedna flaša košta 22 eura, a mistični ritual koji prethodi kupovini zaluđuje zaljubljenike u pivo širom sveta. Monasi uspešno odolevaju ponudama da povećaju proizvodnju i prodaju, jer njihov cilj nije maksimizacija profita, kao što je uobičajeno u poslovnom svetu; oni već vekovima prodaju pivo da bi živeli, a ne obrnuto, i to ne žele da menjaju. Svake godine izračunaju koliko je piva potrebno da naprave da bi pristojno (pre)živeli, i ograniče se na tu količinu. Nesvakidašnji anti-brendirani proizvod, koji uspeva već decenijama, pokazuje da je moguć i drugačiji način proizvodnje i prodaje, ukoliko roba zaista ima kvalitet. Nešto kao kad u South Parku Eric Cartman kupi zabavni park samo za sebe i nikom ne da da se vozi.
