Svedoci smo svakodnevnom formiranju i jačanju HR službi i HR agencija, svedoci smo razvoju novih pravaca delovanja razvoja zaposlenih kao i mnogobrojnim obukama koje su sve posećenije i koje više nisu rezevisane samo za top menadžment već šta više sve su češće posvećene i organizovane za same radnike i operatere na linijama. Ako pažljivije pogledamo svi ovi pristupi i pokušaji imaju jednu zajedničku nit koja ih prožima, nit koja se pojavila sredinom prošlog veka i koja od tog trenutka pa do danas samo jača i produžava se. Ta nit je zapravo i suština uspešnog poslovanja i dobrih poslovnih rezultata, ta nit je pravilna i dobra motivacija zaposlenih ne samo da rade puno i naporno već da rade pametno, da promišljaju šta može bolje, efikasnije, sa manje uloženih resursa.
Gotovo svaka organizacija ako pogleda malo unazad, u svoju istoriju, shvatiće da je propustila neke od odličnih prilika, da je propustila odlične ideje koje nisu zaživele u praksi, da je bilo izvanrednih predloga koji su vremenom zaboravljeni iz samo jednog razloga, nedovoljne uključenosti zaposlenih, koja dolazi kao posledica, jer zaposleni nisu motivisani na promene i prihvatanje novih ideja čak i za stvari koje njima lično olakšavaju rad i posao.
Imajući gore napisano u vidu tim japanskih stručnjaka iz domena organizacije poslovanja poput Shigea Shinga, Taichi Ohno-a i drugih, razvili su novi pristup upravljanja organizacijom “bottom to up” koja je u prvi plan stavljala zaposlene. Tada nazvana nova Japanska poslovna filozofija ili Toyota proizvodni system koja je brzo prepravila svet a koja je na našim prostorima poznatija pod nazivima Lean, Kaizen, World Class Manufacturing, Continuous improvement. Nikola Marjanović iz domaće konsultantske kompanije Tecor consulting ističe kako su mnoge danas nama poznate kompanije za svoj uspeh na tržištu, kao i realizaciju nekih od svojih najboljih proizvoda zapravo najviše zahvalni prethodno pomenutom načinu upravljanja.
Svesni činjenice da svaki posao može da se uradi na lakši/brži način Lean&Kaizen filozofija poslovanja se na prvom mestu bavi radnicima i njihomom “osvešćivanju” da uz male promene isti posao mogu da urade lakše. Kada ovo uspemo da prenesemo na radnika tada i motivacija kod njih raste jer je sada postao svestan da ako napusti svoju staru naviku koju je primenjivao prethodnih 20 godina i malo promeni svoj način rada da će mu narednih 20 biti lakše. Nekon prvog rezultata on postaje svestan i motivisan da je sposoban i da ima mogućnost da još puno toga promeni i da puno toga olakša, jer fakat on najbolje poznaje taj posao. Tu stupaju na scenu HR i top menadžment sa početka teksta koji treba i mora da podrže ove pozitivne promene jer njihovim podržavanjem krče put željenim poslovnim rezultatima, matematika je tu jasna, 500 radnika po 1 predlog za unapređenje to je 500 predloga i 500 unapređenja.
Lean pristup u potpunosti zaobilazi “šef me tera da radim ovako” već na praktičan način motiviše zaposlenog da on osmisli koji je najbolji način a iz toga benefite imaju svi i zaposleni i firma.
Svi mi imamo neke svoje želje, pa tako i firme imaju svoje želje o dostizanju targeta, učinaka, jednom rečju pozitivnih poslovnih rezultata. Firma je organizam, kao takva mora da funkcioniše na prirodan način. Želja za efikasnošću je takođe prirodna i ne može da se dostigne ukoliko osnovne ćelije tog organizma (zaposleni) nisu spremni i motivisani za promenu, a lean pristup doslovno stvara ove uslove.
Tekst priredio: Nikola Marjanović, Tecor consulting
