Domaća javnost ga je proglasila pionirom marketinga ovih prostora. Iako je već preko trideset godina u profesiji za njega „život tek počinje“. Znači pionirski koraci!Kako kaže, profesija kojom se bavi je jedna od najstarijih. Menjala je samo oblike.
Razgovarao: Mile Bjelić
Prvo se uzvikivalo po ulicama (reklama, reclamare, lat – uzvikivati) „svaki ciga svoga konja hvali“, onda je nažalost počela propaganda (sto puta izgovorena laž postaje istina) koja se srećom transformisala u kreativni advertajzing koji se već pretvorio u integralne marketing komunikacije, a Dragan Sakan je u svojoj trećoj knjizi pre tri godine pisao o multimedijalnim novim komunikacijma.
U maju 1999 u časopisu Advertising Age, Washington, američka novinarka (koju je verovatno negde ranije šarmirao, ali ne zna kako), je sa žaljenjem pisala da su Nato bombe uništile advertjzing industriju u Srbiji.
U tom tekstu je napisala „ Dragan Sakan, gotovo mitska figura, čovek koji je transformisao propagndu u advertajzing u regionu“.
Iako je osećao veliki znak podrške i priznanja odgovorio je – Hvala, ali zaboravili ste da pomenete: Jureta Apiha, Jerneja Repovša … (Slovenija), Federika Roka, Ivicu Vidovića… (Hrvatska), profesora Štajnbergera, profesora Milosavljevića, Žozefa Lončara… (Srbija) koji su pioniri advertajzinga u Jugoslaviji i Istočnoj Evropi i iz čijih je knjiga, časopisa, seminara sticao prva iskustva.
Koliko je običnom čoveku potrebno energije, motiva da bi se bavio poslom kojim se vi bavite?
Posao mi je i hobi i zadovoljstvo. Rešio sve svoje materijalne potrebe (živim „skromno studentski“), a opet radim više nego ikad.
Bio sam pre izvesnog vremena sa čuvenim arhitektom Borisom Podrekom na večeri povodom otvaranja trga u Piranu koji je on projektovao. Razmenili smo knjige o novim idejama. On iako ima 70 godina pun je novih projekata, ideja.
Kad nas je jedna saradnica za večerom pitala šta je to što vas tera da i dalje još više radite skoro u isti glas smo odgovorili EROS!
Gde su vežu vaši počeci bavljenjem marketingom?
Studirao sam psihologiju i značajno produžio svoj apsolventski staž. Nisam video svoju perspektivu ni u belom mantilu kao klinički psiholog ni u plavom mantilu kao psiholog u fabrici. Onda sam sreo u Rovinju dva profesora psihologije… Jedan mi je dao da uradim njegovu tezgu za seminarski, i tada su nastala imena, sada već brendovi – RUMENKO, ČOKO-MOKO… S profesorom Štajnbergerom sam prijatelj već 33 godine. Drugi kojem sam zahvalan (ali mu ne bih pominjao ime jer je u to vreme bio pristalica antropološko marksističke ideologije) me je savetovao da lako i brzo diplomiram tako što ću napisati rad o kritici reklame kao delu potrošačkog društva i kapitalizma. Ja sam to prihvatio verujući da ću brzo i lako da diplomiram. Ali prva rečenica koju sam pročitao u literaturi bila je rečenica sad znam jednog čuvenog kreativca koji je rekao da je u životu hteo da bude pisac, dizajner, režiser,psiholog, producent, muzičar…i da je sve to uspeo radeći kao kreativni direktor u reklamnoj agenciji. Ta rečenica je preokrenula moj život. Napisao sam afirmativni rad o reklami (što u to vreme nije bilo previše društveno poželjno). Poželeo sam da i ja jednog dana postanem kreativni direktor i da imam svoju agenciju. Od tada je moj život kao reklamni film. Svoje snove sam pretvarao slogane, a slogane u realnost.
Sada, kada pogledate iz ove perspektive da li mislite da ste uradili pravu stvar…?
Svako od nas ima svoju zvezdu. Ja sam samo jedan san pretvorio u realnost. Danas sam kreativni direktor vlastite regionalne ideas holding kompanije New Dragan Sakan.
„Every dream has a price“ (svaki san ima cenu). Ali jedan stariji kolega mi je rekao da nema dobrog kauboja ni kreativca bez ožiljaka.
Bugari i Rumuni su vas pozvali da radite kampanje za njihove države. Koliko možemo pročitati po novinama, oni su veoma zadovoljni…Zašto nema saradnje i sa državom Srbijom?
Radio sam i za mnoge druge .Između ostalog i za Sloveniju. Na osnovu njihove procene mojih zasluga za njenu promociju, prihvatili su me kao zaslužnog državljanina i dobio sam pasoš EU, zbog čega sam im veoma zahvalan.
Kada je pre izvesnog vremena jedna internacionalna kompanija želela da investira u moje ime počeo je proces due-dilligence (procene vrednosti) mog imena. I ja sam bio iznenađen: stotine nagrada, činjenica da se nalazim među 50 najvećih svetskih kreativnih direktora u žiriju Cresta festivala u Njujorku, poštovanje klijenata (od Svetske banke do Saveta Evrope). A kada je ispratio tokove moje intelektualne svojine i klijenata koji se sada nalaze u drugim konkurentskim agencijama advokat mi je sa iznenađenjem rekao „Gospodine Sakan kako ste Vi još uvek živi, Srbija ubija svoje prvake?“.
Odgovorio sam mu – Srećom nisam prvak, u Srbiji sam niko i ništa.
Normalno da sam želeo da dam doprinos imidžu i brendu Srbije (imam i ja svoju tradiciju, stomak, sin mi se zove Lazar).
Jednostavno nikad me niko nije zvao. A onda sam se sam ponudio posle mog boravka u Londonu (gde sam bio član evroskog borda kreativnih direktora jedne multinacionalne kompanije) i Ljubljani. Po povratku u Beograd 2002 objavio sam oglas u novinama da bih želeo da radim za imidž i brend besplatno. Niko mi se nije javio.
Sa jednim od vodećih svetskih mislilaca Edvardom de Bonom napravio sam prvi Savet za novo mišljenje u kojem se nalazi veliki broj svetski priznatih imidž mejkera. Napisali smo i objavili da proizvodimo besplatno ideje za opštu dobrobit celog društva – niko nam se nije javio.
Rekli su mi da moramo na tendere. Učestvovao sam na 17 tendera i rezultat je bio 0:17.
Da bih podigao motivaciju svog visokoobrazovnog kreativnog tima koji je počeo da sumnja i u mene i u sebe, promenili smo logo i poslali na jedan tender kampanju koja je dobila zlatnog lava u Kanu (najveći advertajzing festival na svetu), rekli su nam „Vidi se da ste neiskusni“.
Verovatno je i moja individualna priroda kriva za to. Lideri su kao orlovi, nikad u jatu, partiji…
Sličan projekat pokrenuli ste i u Beogradu,ali se od njega odustalo. Zbog čega?
I kad sam iscrpeo sve svoje stvarne iskrene želje da pomognem svojoj zemlji izvadio sam i poslednji adut , sam ću (sa prijateljima kreativnosti koji to žele) svoje iskustvo sa festivala (ambsador sam mnogih festivala Njujork, Golden Drum, London, Moskva…, predsednik i član žirija po celom svetu) da pomognem imidžu zemlje. Napravio sam BeogrAD Festival. Beograd je jedan od retkih gradova kojiu svom imenu ima AD (advertajzing, art director), a nema festival. Svi moji prijatelji iz sveta su prihvatili da dođu (bez nadoknade), Savet Evrope ga je podržao (bio je ministar za kulturu i kutlurnu baštinu), osnovan je Art Directors Club Srbije koji evo upravo sada dok vam odgovaram na intervju ovde u Barseloni postaje članom ADC Evrope, izvedena je prva New Ideas Simphony (prva srpska simfonija – komponovao je Zoran Simjanović). Svetski mediji su pisali o Beogradu – gradu ideja.
Ali nisam ni mogao da zamislim da ću imati toliko neprijatnosti. Između neprijatnosti na beogradskom festivalu i prijatnosti na evropskim festivalima izabrao sam ovo drugo i odustao od BeogrAD.
Ali pošto mi ne izlaze iz misli široko otvorene oči deset hiljada mladih kreativnih Beograđana koji su posetili festival, tražim ljude dobre volje kojim bi ga ili poklonio ili partnere koji bi ga podržali.
Svoj eros sam usmerio na New Moment New Ideas Company, New Moment Ideas Gallery, New Moment multimedijalni projekat koji već prerasta u movement (pokret) i u Evropi na kreativan način predstavlja imidž zemlje.
Radili ste promotivnu kampanju za Mariju Šerifović, prošlogodišnju pobednicu „Evrosonga“. Kako je protekla ta saradnja?
Kada je Srbija postala šampion Evrope u Helsinkiju, te noći sam se zahvlio RTS-u na ukazanom poverenju, Mariji i njenom timu na divnoj saradnji.
Primio sam i jednu čestitku od Miše Molk, urednice TV Slovenije („novo lice Srbije“).
Rekao sam svom iscrpljenom producentu Marku Maršićeviću „Magic touch is over“.
Poznavajući naš mentalitet i moju sudbinu u Srbiji rekao sam mu – U istoriji će ostati zapisano da je New Moment za srpske predstavnike na Evroviziji radio tri puta:
– vice šampioni u Istanbulu – prvi put
– šampioni u Helsinkiju – drugi put
– i nikad više – treći put.
Iz Helsinkija sam zadovoljan otputovao u Norvešku u nove ideje i zaboravio Evroviziju. Moje muke nastaju kasnije. Pošto je RTS pre početka rada (kada je malo ko hteo da radi i malo ko verovao u Mariju) objavio u medijima da Dragan Sakan i New Moment rade multimedijalnu kamapanju za nastup naše predstavnice na Eurosongu, ta informacija se našla i na googl-u (big brother is watching you).
Posle Helsinkija su počeli da me pozivaju po svetskim festivalima da predstavim kampanju. Kampanja (koncept, ideja, web dizajn, grafički dizajn, dizajn kostima, dizajn scene, video dizajn, PR, advertajzing, integralne mrketing komunikacije…) je počela i da dobija nagrade.
A nagradu European Exellence Award iz Berlina koju sam želeo da predam nisam imao mogućnosti jer urednica nije htela da me primi (ili nije mogla, čekao sam pred vratima više od 15 minuta). Ni New Moment timu (oko 50 ljudi), ni mojim brojnim prijateljima iz regije i sveta koji su podržavali i pomogli kampanju nisam mogao da objasnim zašto nisam u mogućnosti da im obezbedim karte za beogradski šou koji je bio odličan (čestitam).
Pre nekoliko godina pokrenuli ste festival „ideja“ u Piranu na kome se održavaju radionice iz raznih oblasti: marketinga, dizajna…. Da li će tako biti i ove godine?
U Piranu se od 2000 održava evropska škola za ideje – Ideas Campus. Tim kreativnim druženjima su se radovali i najveći kreativni umovi iz svoh oblasti ljudskog duha, i delegati iz 38 država sveta i gradonačelnik Pirana i hoteli i restorani i građani …
Ove godine vodim temu „Kako pobeđivati na festivalima“. Ideas Campus ima podršku mog novog partnera multinacionalne kompaniju Young&Rubicam. Kapaciteti su već popunjeni. Koliko dajete šansu mladim, ali i ljudima koji imaju iskustva da rade kod vas? Moj način rukovođenja je inspiracija. Volim da inspirišem mlade ljude da zablistaju punim sjajem. I to se dešava. Moji ljudi brzo rastu. U mojoj kompaniji postaju čak i mlađi partneri. Ali nekad mlađi partneri požele da se zovu Dragan Sakan. Tada nastaje nerazumevanje. Brendiranje je kao kuvanje. Svi imaju iste sastojke (jaja i brašno na primer), a proizvod je uvek drugačiji (torta na primer).
Sva Cabernet vina na svetu imaju 87 odsto vode,12 odsto alkohola. Razlika je jedan odsto. Razlika u ceni od 1 – 1000 $.
Jedan odsto je i moj problem i moja prednost.
Da li ste vi čovek sa kojim se može brzo dogovoriti…?
I lako i nikako. U poslovnom smislu sa onima koji posluju transparentno i žele evropske kreativne standarde, sa onima koji nemaju, a poštuju moj rad, lako, sa onim drugim („ima li mene tu te“) nikako.
Postoje li poslovni izazovi koje niste radili, a želeli biste to učiniti u budućnosti?
UNICEF me je prepoznao kao čoveka dobre volje i ponudio mi da radim projekat svetski roditelj (Global Parent). Taj projekat će istovremeno zadovoljiti više mojih motiva. Pomoći ću nekome – deci Afrike, baviću se multimedijalnom kreativnošću (TV program, interaktivnost, PR, advertajzing, dizajn …), a imaću i izazov. Slovenački UNICEF veruje da zajedno možemo da napravimo projekat koji bi postao model za ceo svet.
IZVOR: B92
