U Beogradu je postignut sporazum o prelasku Slavimira Stojanovića, jednog od najeminentnijih dizajnera sa ovih prostora u agenciju Communis DDB. Slavimir Stojanović će biti još jedan kreativni direktor ove Agencije, zadužen za unapređenje rada na postojećim projektima koje ova agencija radi za Knjaz Miloš, Heineken, Amstel, Alpha Banku i mnogim drugim. Tim povodom Slavimir je odgovarao na pitanja Domino Magazina.
Da li je saradnja sa agencijom Communis nastavak starog prijateljstva ili nešto više?
Naravno da je nastavak prijateljstva, ali i ostvarenje moje želje da radim mnogo više projekata u industriji kako bih uticao na nivo estetskih kriterijuma što većeg broja ljudi. To se ne može postići iz malog studija, kao što je bio Futro, koji je imao jednog velikog klijenta i milion malih iz domena kulture.
Šta se dešava sa tvojom agencijom Futro?
Futro ostaje moj pseudonim za autorske, umetničke projekte. Recimo, taj Futro će imati ove i sledeće godine izložbe u Parizu, Beogradu i Kopenhagenu.
Da li si i dalje na relaciji Slovenija – Srbija, i da li možeš da uporediš ove dve zemlje, tržište, kreativce, poslovanje, zahteve…
Za mene je ta relacija najprirodnija moguća. Imam klijente na oba tržišta i nekako Slovenija određuje taj moj evropski pristup životu i dizajnu, koji pokušavam da promovišem u svom radu u Srbiji. Mi smo na žalost i dalje u tom nekakvom pionirskom razdoblju ove struke, jedino što je malo čudno da ovdašnji pioniri imaju i preko 30 godina…Neke agencije i pojedinci su se izdvojili svojim kvalitetom, jedna od njih je sigurno i Communis DDB, međutim, problem ovog tržista je u etici i moralu koji devalvira iz godine u godinu, umesto da raste. Kao posledicu toga imamo klijente koji suštinski ne cene stručnost i kreativnost kao pomoćno sredstvo za bolju prodaju i formiranje svesti društva o lepom, dobrom i pravičnom.
Da li je mali fudbal i dalje prioritet?
Bilo koji fudbal je uvek prioritet. Pokušao sam da se bavim tenisom i golfom, ali se nisam pronašao.
Koliko je uopšte razumevanje u Srbiji za korporativne komunikacije i značaj dizajna?
Razumevanje postoji, ali ne uvek i volja da se stvari menjaju i unapređuju. Svako ko je uložio u komunikacije vratilo mu se. Tako da taj, kod nas, veoma spori proces, dobija na zamahu i predviđam da ćemo sa izlaskom iz ekonomske krize doživeti procvat komunikacijskih industrija.
Gde je srpska kreativna industrija na svetskoj mapi komunikacija? Da li smo zaista mnogo kreativni ali neshvaćeni i bez para ili ipak treba da učimo još?
Uopšte nismo ni blizu kreativni koliko smo sami sebe u to ubedili u godinama izolacije, veštačkog ponosa i naučenog prkosa. Imamo talenta i to je jedino nesporno, sve ostalo je deo procesa sazrevanja tržišta i društva.
Da li je dizajn u službi marketinga danas umetnost?
Nije. Umetnost postavlja pitanja, dok dizajn daje odgovore, koji su u službi klijenta.
Šta znači danas kreativnost u tržišnim komunikacijama?
Apsolutno sve. Svako u lancu produkcije i komuniciranja mora da bude kreativan, od klijenta do vođe projekta, preko kafe kuvarice do prodavca.
Koliko je teško klijentima „prodati“ stvarno dobru ideju? Da li su naši menadžeri konzervativni?
Dobrih ideja ima i previše, pametnih ima izuzetno malo.
Šta će biti trendovi narednih godina u u dizajnu ali i korporativnim komunikacijama?
Trend je uvek bio i biće snalažljivost, samo se to medijski pakuje u zavisnosti od trenutne situacije i naziva drugim imenima kao što su kreativnost, emotivna inteligencija, hrabrost, inovativnost, genijalnost, dobročinstvo…
Tvoja poruka mladim kreativcima u Srbiji?
Ako volite to što radite, onda nema spavanja.
