Vukašin Vule Čupić je jedan od najboljih wejkbordera koje je svet video. Rođeni dorćolac, sada je u Antaliji gde snima film zajedno sa najboljim svetskim rajderima. Za Domino Magazin priča o Hipnose Wakeboard filmu, Rope garderobi i savetuje klince šta i kako…
Čuli smo da si u Antaliji u Hipnotiks kejbl parku i da snimaš film, objasni našim čitaocima o kakvom filmu se radi?
Radımo wejkbord fılm kojı je nešto ızmeđu dokumentarnog ı ıgranog fılma. Scenario su pisali Vuk Tatalović – Fried pictures studio i Dejan Simić – Dizajner Rope-a, a doradu scenarija smo uradili Vladan Stanković – Art Devision studio i ja.
Kako izgleda tvoja saradnja sa kompanijom Rope koja stoji iza ovog filma?
Kao jedan od vlasnika Rope-a moram da imam dobru saradnju sa Rope-om :))). Inače 2005. smo radili film E-70 sličan ovom, samo sa rajderima iz bivše YU. U ovom filmu su rajderi iz celog sveta. Ekipa filma je skoro ista, novi deo ekipe je Vladan Stankovic iz Art Devision studia.
U Srbiji te mnogi wejkborderi smatraju idolom i kažu da si možda i najbolji na svetu? Gde su naši borderi danas i kakvi su uslovi?
Srpski wejkborderi me cene zbog vožnje i rezultata koje sam napravio. Mislim da je situacija u Srbiji dosta losa zbog problema sa skijašima na vodi, koji već dve godine od države uzimaju pare na naše rezultate a mi od toga ne vidimo ništa. I pored toga mi imamo dosta talentovanih vozača, uz malu podršku mogli bi da naprave dobre rezultate.
Kakva je žica na Adi i da li ima alternativa?
Žica na Adi je OK, ali mogla bi da bude i mnogo bolja. Bilo bi super da se otvore još dve-tri žičare. Postojala bi konkurencija, ne bi bilo monopola, menadžeri žičara bi se borili za svakog vozača, a bilo bi i više novih vozača pa bi sport napredovao brze.
Šta bi poručio klincima koji tek počinju?
Pre svega da vole sport kojim se bave i da ne dozvole da im roditeli biraju kojim će se sportom baviti, da ne rade to zbog novca – pravi se samo veći pritisak. Kada radiš ono što voliš mnogo lakše se dolazi do rezultata, ništa ti ne pada teško ili je znatno lakše.
Pre svega da vole sport kojim se bave i da ne dozvole da im roditeli biraju kojim će se sportom baviti, da ne rade to zbog novca – pravi se samo veći pritisak. Kada radiš ono što voliš mnogo lakše se dolazi do rezultata, ništa ti ne pada teško ili je znatno lakše.
Priča se da neki od proizvođača planira da napravi dasku sa tvojim imenom?
Dugo sam bio u najboljem svetskom timu NEW SCHNICEL. Sad sam fokusiran na ROPE, ove godine izlazi pro model sa mojim imenom VC ROPE WAKEBOARDS.
Gde su najbolja mesta na kojima si vozio?
Trenutno najveći centar wakebordinga je definitivno CWC na Filipinima, Antalija će to postati uskoro, a pored ovih mesta Puket-Tajland, Florida…
I gde savetuješ naše bordere da se obrobaju (najbolji odnos cene i kvaliteta 🙂 )
Našim vozačima se najviše isplati, a i najlakše je otići u Antaliju.
Našim vozačima se najviše isplati, a i najlakše je otići u Antaliju.
Kakvi su ti planovi?
Što se tiče mene svi planovi su usmereni ka filmu, tako da u pred sezoni neće biti puno vožnje.
Ša se globalno dešava u svetu wejkbordinga i na šta bi trebalo da obratimo pažnju?
Ša se globalno dešava u svetu wejkbordinga i na šta bi trebalo da obratimo pažnju?
U svetu trenutno traje BORBA za nezavistan wejkbording, bez skijaša na vodi koji već godinama parazitiraju na nama, pokušavajući sve da ubede da je wejk nastao iz skijanja na vodi – što nije istina.
I dalje voziš skejt?
Ne vozim više, 1990. god. sam bio prvak ex YU, u Kranju u Sloveniji sam uzeo prvo mesto u duplom pulu. Skejt je sve popularniji kod nas, što me neviđeno raduje. Novi skejt park je ludilo. U Americi skejt je već mejnstrim sport. Majka wejkbordinga je Surf a starija braća skejt i snoubord, zato se ovi sportovi zovu bord sportovi.