10. Zašto placebo deluje?
Po nekim istraživanjima čak 50 posto ljudi koji su uzimali placebo lekove oseća poboljšanje. Zašto? Niko ne zna. Moguće je da pacijent očekuje da mu bude bolje od leka, pa mozak završi ostalo umesto leka. A možda i ne.
9. Kako radi gravitacija?
photo
Gravitacija drži svemir na okupu, privlači planete i galaksije. Samo moramo da vam nešto kažemo, naše poznavanje fizike ne može da objasni gravitaciju. Naučnici ne znaju ni od čega je sastavljena. A to je još i najmanji problem. Dakle prostale tri osnovne sile fizike su povezane česticama koje ih prenose. Ali niko nije otkrio gravitacionu česticu – hipotetični graviton. Uz to, gravitacija ne bi bila dovoljna da drži svemir na okupu kao što on zaista stoji. Pa šta ga onda drži? Verovatno tamna materija. Ali nemamo pojma ni šta je ona niti da zaista postoji.
8. Kako zapravo pamtimo?
Neuropsihijatri su verovali dugo da je naša memorija u grupi neurona u hipokampusu ili neokorteksu. Ali prošle godine su sve teorije pale pošto su uspeli da nateraju miševe da zapamte ili zaborave događaj aktivirajući ili deaktivirajući sasvim druge neurone. Tako da sada zapravo nemamo pojma gde u mozgu se kriju naša sećanja i kako rade. Ne znamo ni da li je prisećanje nečega uzimanje podataka iz memorije ili njeno ponovno formiranje.
7. Zašto zevamo?
Ima više teorija ali i dalje ne postoji konačni odgovor i rešenje u koje svi veruju. Neki psiholozi tvrde kako je zevanje "rashladni uređaj mozga", nešto poput ventilatora u kompjuteru. Takođe, nemamo pojma ni zašto je zevanje zarazno, što je pogotovo izraženo kod ljudi koji su bliski.
6. Zašto se ljudi spontano zapale?
photo
Zvuči neverovano ali jedno je sigurno: ljudi se ponekad spontano zapale. Jedan od prvih zapamćenih slučajeva je italijanski vitez koji je izgoreo u 17. veku pošto je popio čašu vina. Do sada je zabeleženo 120 slučajeva spontanog zapaljenja. Naučnici stvarno ne znaju kako da objasne ovu pojavu. Teorija je da se nekako varnica spolja probije do naše telesne masnoće koja onda skroz izgori. Teško, ali nemamo druge ideje…
5. Koji je zadnji zajednički predak života na Zemlji?
Već neko vreme naučnici pokušavaju da otkriju ko je taj prvi predak kompletnog života na zemlji. Jedino smo sigurni da postoji jedan zajednički univerzalni predak. To je verovatno bilo pre 2.9 miljardi godina, ali fosilni ostaci iz tog perioda skoro da ni ne postoji a naučnici ne mogu da se dogovore kako je izgledao.
4. Da li životinje predviđaju zemljotrese?
Sigurno ste čuli za ovu pojavu. Ali do sada nije konačno potvrđeno da je zaista i tako mada mnogi veruju u posebne talente životinja.
3. Kako organi znaju koliko da rastu?
photo
Život svakog sisara počinje kao jedna ćelija, koja se onda po tačnom ključu razvija u milijarde novih. Samo kako organi znaju kada je bilo dovoljno i prestanu da rastu? Vidite, četiri proteina čine jezgro Salvador-Warts-Hippo centra i veruje se da oni kontrolišu rast brojnih organa. "Stop" signal poslat tim sistemom deaktivira rast. Ali to je sve što znamo, i to u teoriji. Odakle taj signal dolazi, ko ga pošalje i zašto niko ne zna.
2. Da li postoje ljudski feromoni?
Da li možemo da namirišemo strah? Ili možda seksualnu privlačnost? Zna se da mnoge životinje komuniciraju hemijskim signalima poznatim kao feromoni. A ljudi? Pretpostavlja se da ispuštamo i mi feromone ali zapravo ne znamo kako ih otkrivamo oko nas? Mnogi sisari imaju poseban organ za otkrivanje feromona. Imaju ga čak i neki ljudi ali ne bi trebalo da funkcioniše više. Zato naučnici kažu da je odgovor na ovo pitanje – možda.
1. Koliko vrsta života na Zemlji postoji?
photo
Već preko 200 godina stručnjaci organizovano pronalaze, imenuju i opisuju vrste. Ali kraj tog posla se ne nazire. Do sada ukupno poznajemo 1.2 miliona vrsta. Mnogo? Ne.
Koliko ih je još neotkriveno možemo samo da nagađamo. Otkrivanje svih preostalih zahtevalo bi da 300.000 stručnjaka provede život istražujući. Poslednja predviđanja kažu da ima negde između 5 i 15 miliona neotkrivenih vrsta.
