Ako planirate putovanja u Tursku ili možda Egipat i druge arapske zemlje, sigurno će vam zatrebati ta drevna veština cenkanja! E pa, evo ih osnove kako da to uradite kao profesionalac.
U svim tim istočnjačkim zemljama pristanak na prvu cenu je skoro pa uvreda za prodavca. Od vas se jednostavno očekuje da se cenkate.
Ako uspete da se opustite i to shvatite kao zabavu biće vam super, ali ako ste mnogo ozbiljni samo ćete se iznervirati. Ono što bi prvo trebalo da znate je da njima neće biti neprijatno baš ni malo. Prodavci će vam pričati tužne ili srećne priče. Recimo o berberskim ženama iz pustinje koje moraju da hrane jadnu malu decu. Baš vi ćete im pomoći ako kupite taj divni tepih, koji inače košta 10 puta više nego isti takav u IKEA prodavnici.
Dakle, ne nasedajte na priče i nemojte da vam bude neprijatno da izađete, odete ili pregovarate!
Važno je da se dobro uputite. Pre kupovine obiđite što više prodavnica i ispitajte osnovne cene. One mogu da se spuste nekad i do 10 puta. Pravilo je da NIKAD ne kupujete u prvoj prodavnici.
Kada ste ispitali situaciju, delujte nezainteresovani u radnji gde želite da kupite. Odmah kažite da je cena previsoka, pošto će sigurno i biti.
Na bezobrazno visoku cenu prodavca odgovorite bezobrazno niskom cenom, i to mnogo nižom nego što planirate da potrošite. Ideja je da se nađete na sredini. Ako prodavac ne želi da spusti cenu slobodno krenite da izlazite iz radnje pošto će vas vući za rukav da se vratite i spuštati cenu.
Budite strpljivi. Traženje prave cene može da traje vrlo dugo.
Na kraju, kada se dogovorite i rukujete, morate da kupite tu stvar.
Eto, to vam je sve! Inače, bi smo bili u Tunisu prošle godine i baš nam se nije dopalo… Ali smo makar naučili da se cenkamo.
