Sezona slava je stigla! Samo, da li znate kako se slavi, zašto su one tako važne u Srbiji i zašto ne bi trebalo da slave odmah povezujete sa gomilom hrane i pića?
Odakle slave
Srbi su jedini narod među pravoslavnim hrišćanima koji slave krsne slave. Grci, Bugari, Rusi, imaju imendane, tj. onog svetitelja čije ime nose i koji ga proslavljaju na drugačiji način od Srba. Srbi slave onog svetitelja na čiji su dan preci primili krštenje, što potvrđuje i sam naziv – krsna slava. Takođe, kada se porodici ili pojedincu desilo nešto važno, uzimalo se da se slavi kao krsna slava taj svetitelj kada se taj događaj desio, recimo, ozdravljenje, izbavljenje od neprijatelja, rođenje dugo željene dece. Na dan krste slave sećaju se svojih svetitelja zaštitnika, koji su zaštitnici domova, a istovremeno su i veza sa precima.
Kako se slavi
Slavljenje slave se održalo do današnjih dana, Srbi su po tome poznati i širom sveta. Na dan slave u kući domaćina se okupljaju gosti, i to ne samo zemljaci već i komšije, prijatelji, kolege ma koje vere bili i kojoj naciji pripadali.
Najviše srpskih domova slavi Svetog Nikolu, Svetog arhangela Mihaila, Svetog Jovana, Svetog velikomučenika Đorđa, Svetog Dimitrija, Svetu Petku. Uobičajena je izreka tih dana, da pola Srba slavi a druga polovina ide u goste. Svetitelj koji se proslavlja trebalo bi da služi na ugled porodici, na njega da se ugledaju u ponašanju i životu. Zato je važno i kako se slava proslavlja.
U kući se sprema kolač za koji se upotrebljava voda koju je sveštenik nekoliko dana pre toga osvetio krstom, bosiljkom i molitvenikom. Potrebno je pripremiti i žito, neki ga kuvaju i melju, mešaju sa orasima i karanfilićom. Sve je popularnije samo malo istucano žito u koji se dodaju razni začini. Kolač i žito sa vinom se zatim na dan slave, ili na večernjoj službi dan ranije koja se zove bdenije, nose u crkvu. Sveštenik će prerezati kolač a prethodno će ga, kao i žito, preliti vinom, izgovoriće tropare, pesme posvećene u čast svetitelja koji se proslavlja, očitaće i molitvu. Dok sve to radi, potrebno je da bude upaljena sveća na stolu.
Pravilno slavljenje podrazumeva i da ukućani na dan slave budu crkvi, na Svetoj liturgiji, da se pričeste i zatim u svojim domovima dočekuju goste. Priprema se i hrana, vodeći računa da li slava pada na posni ili mrsni dan. Slava nije gozba i preterano pripremanje hrane koja se baca, ne samo da je trošak za domaćina, već i bahatost. Bolje je tog dana pomoći nekom siromašnom, nahraniti ga i obući nego se rasipati uz velike količine jela i pića.
A, šta nije dobro?
– Za početak stvarno nikada nemojte da pravite tortu kao simpatična bakica sa ovog snimka!
– Nije dobro ni proslavljati slavu bez kolača, žita i odlaska u crkvu. To je onda rođendan, obično slavlje a ne slava.
– Slavski kolač ne bi trebalo da sečete vi već sveštenik u crkvi. To je u nekim krajevima bio običaj kada sveštenici nisu mogli da dođu ili ih čak i nije bilo, ali danas nema razloga.
– Slave ne služe za opijanje i prejedanje.
– Nije dobro ne slaviti slavu kada neko u porodici umre. Slava se uvek slavi, makar za najbliže.
– Nemojte spremati mrsnu hranu u posne dane. Ima ljudi koji o tome ne vode računa ili, kako kažu, ne vole ribu i ne žele da je spremaju. Ako slavite slavu važno je da poštujete i posne dane.
– Na slavi uopšte nije obavezno spremanje jela i zvanje gostiju.
– Nije dobro ne praviti slavsko žito. U narodu postoji običaj da se slavsko žito ne sprema za Svetog Iliju ili Aranđelovdan. Slavsko žito je uvek obavezno.
Česte slave
Sabor Svetog Arhangela Mihaila – Aranđelovdan
Po novom kalendaru: 21. novembar
Po starom kalendaru: 8. novembar
Vavedenje presvete Bogorodice
Po novom kalendaru: 4. decembar
Po starom kalendaru: 21. novembar
Sveti Nikola Čudotvorac, Arhiepiskop Mirlikijski – Nikoljdan
Po novom kalendaru: 19. decembar
Po starom kalendaru: 6. decembar
Svete prvomučenik i arhiđakon Stefan
Po novom kalendaru: 9. januar
Po starom kalendaru: 27. decembar
Sveti Jovan Krstitelj
Po novom kalendaru: 20.januar
Po starom kalendaru: 7. januar
Sveti Sava arhiepiskop Srpski
Po novom kalendaru: 27. januar
Po starom kalendaru: 14. januar
Sveti mučenik Trifun
Po novom kalendaru: 14. februar
Po starom kalendaru: 1. februar
Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan
Po novom kalendaru: 6. maj
Po starom kalendaru: 23. april
Sveti Vasilije Ostroški
Po novom kalendaru: 12. maj
Po starom kalendaru: 29. april
Sveti velikomučenik Car Lazar
Po novom kalendaru: 28. jun
Po starom kalendaru: 15. jun
Rođenje Svetog Jovana Preteče i krstitelja Gospodnjeg – Ivanjdan
Po novom kalendaru: 7. jul
Po starom kalendaru: 24. jun
Sveti apostoli Petar i Pavle – Petrovdan
Po novom kalendaru: 12. jul
Po starom kalendaru: 29. jun
Sveti arhanđel Gavrilo
Po novom kalendaru: 26. jul
Po starom kalendaru: 13. jul
Sveti prorok Ilija
Po novom kalendaru: 2. avgust
Po starom kalendaru: 20. jul
Prepodobna Petka – Paraskeva, Sveta Petka
Po novom kalendaru: 27. oktobar
Po starom kalendaru: 14. oktobar
Svet velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan
Po novom kalendaru: 8. novembar
Po starom kalendaru: 26. oktobar
