Američka revolucija protiv banaka i zlih korporacija, apokalipsa 2012. godine, terorizam, zemljotresi ili masovni napadi hakera. Sve ovo bi moglo da uzrokuje prestanak rada Interneta.
Internet se danas smatra jednim od osnovnih ljudskih prava, pa znamo da vam je nezamisliva čak i ideja da niste online, da nemate mejl ili Fejs. Zato smo se pozabavili pitanjem – Šta ako neko isključi Internet?
Kako bi se to dogodilo?
Za početak da ustanovimo kako bismo mogli da ostanemo bez Interneta.
Stručnjaci kažu da su najveće pretnje danas teroristički sajber napadi koji bi imali za cilj onesposobljavanje komunikacija koje omogućava svetska mreža. Pretpostavlja se da neke zemlje poput Kine imaju čitave vojne odrede koji se uveliko spremaju za vojno ratovanje. Takođe, otpadnički režimi poput Irana ili Severne Koreje bi sigurno voleli da mogu da isključe taj Internet bar na neko vreme.
NASA je nedavno upozorila da se u toku sledeće dve godine mogu očekivati posledice snažnih sunčanih oluja koje bi mogle da poremete rad komunikacionih uređaja.
Neprijatelj Interneta i slobodne komunikacije mogu da budu i države, u šta smo se nedavno i uverili. Za vreme protesta u arapskim zemljama ovog proleća, neki režimi su isključili Internet kako se demonstranti ne bi dogovarali preko njega. Recimo Mubarakova Egipatska vlada je naredila isključivanje Interneta preko najvećih provajdera da bi osujetili proteste, što im je na nekoliko dana u velikoj meri i uspelo.
U slučaju slične opasnosti u teoriji bi Američka vlast mogla da isključi i dobar deo Interneta. Senator Joe Lieberman je kreator zakona koji bi predsedniku omogućio da bukvalno ubije skoro ceo Internet jednim potezom.
Takođe, OECD je nedavno upozorio da je opasnost od sajber napada terorista na Internet više nego realna i da bi države morale da urade više na zaštiti.
I na kraju, ne zaboravimo ni apokaliptične prognoze po kojima će 2012. godine ili u skoroj budućnosti Zemlju udariti asteroid ili neko drugo čudo iz svemira.
Ni jedan scenario nije baš verovatan, ali nije ni sasvim nemoguć.
Ali, ipak?
Dakle realne opasnosti postoje! Šta ako se stvarno i dese? Otkazivanje Interneta je moguće ali ipak malo realno. Profesor Bruse Weber sa London School of Economics kaže da je Internet veoma decentralizovan i da je zbog toga prilično otporan. "Internet ima tu sposobnost da preusmerava saobraćaj na alternativne puteve", kaže profesor Weber.
Sa ovim se slaže i Ivan Ćosić, jedan od poznatih članova domaće Internet zajednice. "Internet je realnost. Kao ni jedna do sada", kaže Ćosić za Domino Magazin.
"Od mreže servera koji su bili uslovljeni međusobnom konekcijom, razvojem cloud tehnologija proširio se i postao "sveprisutan" na jedan, za neke možda i zastrašujuć način. Te tehnologije omogućavaju mu da ukoliko određeni deo "nestane" ili bude blokiran da novi krak "izraste" na drugom delu "tela" kao u najboljim primerima regeneracije u organskom svetu, ali odmah i veoma velikom brzinom", kaže Ćosić.
"Sa druge strane, amorfna struktura omogućava mu da pronađe puteve ako primarni nisu dostupni. Svi dosadašnji pokušaji pa čak i čuveni "veliki vatreni zid Kine" su bili zaobiđeni. Informacija pronađe put", ocenjuje Ivan Ćosić.
Internet eksperti kažu da je od napada na pojedine servere ili kanale komunikacije realnija opasnost od napada na bazu DNS i servere koji usmeravaju sav taj saobraćaj do koga dolazi kada recimo ukucate neku adresu. U slučaju brisanja DNS registra Internet bi praktično prestao da radi. Ipak, u svakom trenutku širom planete postoje "čuvari vatre". U ovom trenuku postoji šest "Recovery Key Shareholder" u različitim zemljama i svako od njih može da pokrene proceduru za obnovu sistema. Čak postoji i procedura njihovog prebacivanja na sigurne i tajne lokacije u slučaju realne opasnosti.
Na kraju, atomski rat ili udar asteroida bi verovatno isključili Internet na neko vreme. Ipak, to što ne možete da skinete novu verziju Angry Birds ili proverite Facebook će vam u tom slučaju biti nisko na listi prioriteta.
Ali, pošto smo radoznali, stvarno nas zanima šta bi se dogodilo da Internet stvarno nestane!
A šta ako stvarno nestane?
Doktor Stuart Fischoff kaže da bi mnogim ljudima u tom slučaju bio potreban period adaptiranja. "To bi bio ozbiljan gubitak u životima. Recimo poput porodica koje se suoče sa smrtnim slučajem nekog bliskog člana", kaže doktor Fischoff i dodaje da biste morali ponovo da izgradite ceo život, ali bez tog dela vašeg života.
Neki bi morali da potraže i stručnu pomoć, klinike za odvikavanje ili psihijatre. "Ljudi bi bili veoma anksiozni, depresivni, ljuti i mislim da bi zavladao neki oblik glopalne panike", kaže Hillary Cash koja vodi terapije za odvikavanje od zavisnosti Interneta.
Kubler Rossov model
U slučaju takvog gubitka ljudi se suočavaju sa ovim modelom ponašanja u 5 faza:
Negiranje
Prvo ne biste verovali da se to dogodilo.
Bes
Onda biste bili veoma ljuti i tražili krivca.
Očajni potezi
Uradili biste sve da dobijete Facebook. Da BAŠ SVE!
Depresija
Plakaćete i početi da shvatate da vašeg naloga nema više.
Prihvatanje
Polako gradite novi život i prihvatate činjenicu.
"Osim sto bi nestanak Interneta tehnološki i ekonomski vratio svet u obrasce funkcionasanja iz 90-ih godina, najviše bi se ipak odrazio na psihu ljudi. Nestanak svih zamislivih informacija na dohvat ruke bi svakog od nas vratio u jednu mnogo manju stvarnost i mnogo manji prostor u kome se odvija naša svakodnevnica. Direktna posledica bi bilo i udaljavanje od ideala savršenog ljudskog društva, za koje je prvi preduslov odsustvo fragmentacije i sa njom povezane nejednakosti. Drugim rečima, nestao bi trenutno najjači instrument emancipacije svakog pojedinca, pri čemu to uključuje i pojedince koji Internet lično ne koriste, jer samo njegovo postojanje menja ustrojstvo ljudske zajednice", za Domino Magazin kaže Stevan Damjanović Internet konsultant i ekspert za komunikacije.
Udar na sistem
Za razliku od običnih ljudi koji bi samo patili, vojska i druge velike organizacije bi pretrpele ozbiljne probleme. Samo američko Ministarstvo odbrane na primer ima više od 15.000 računarskih mreža u 88 zemalja. Operacije na terenu bi praktično bile obustavljene ili u veoma velikim problemima, kaže P.W. Singer, ekspert za vojna pitanja.
Preduzeća bi se u prvom trenutku suočila sa velikim problemima u komunikaciji. Vrlo brzo bi se uspostavili alternativni načini komunikacije, poput telefona, televizije, radija, ali bi se posledice osetile na tržištima.
Ipak, ekonomisti kažu da bi efekti na obične ljude i njihova primanja bili dramatični. "To bi bila katastrofa", kaže profesor Weber i dodaje da ova opasnost zaista izaziva strah. Čuveni američki bankar Walter Wriston je rekao "Informacije o novcu su važnije od samog novca." A kako danas Internet predstavlja informacije posledice bi bile veoma ozbiljne.
Ali budite mirni pošto vaša ušteđevina bi ipak bila sačuvana, pošto se ovi podaci nalaze na internim mrežama i serverima koji ne bi bili pogođeni kolaposom Interneta. Evo ih i stvari koje neće biti pobođene nestankom Interneta.
Šta se neće dogoditi:
– Neće se automatski lansirati nuklearne rakete
– Neće prestati da radi transport pa čak ni avionski
– Ušteđevine neće nestati
– Neće se isprazniti prodavnice
– Neće doći do inflacije i pada poreskog sistema
– Druge telekomunikacije neće prestati da rade
"Konačno mislim da treba da prestanemo da pričamo o "tom" Internetu i da ga prihvatimo kao opšteprisutan resurs, komunikacioni na prvom mestu. U slučajevima katastrofa globalnih razmera nedostatak svakog od globalnih resursa: vazduh, voda, hrana, struja, komunikacije (baš tim redosledom) bi nosio određene posledice…", zaključuje Ivan Ćosić za Domino Magazin.
