Rađanje religije ranije je objašnjavano ili kulturnim razvojem ili faktorima okruženja, ali retko su u obzir uzimana oba faktora.
Nova studija, međutim, sugeriše da je religija nastala zbog sprege ekoloških, istorijiskih i kulturnih faktora, a možda čak i kao samoodbrambeni mehanizam.
Tim međunarodnih istraživača pokazao je da je u oblastima sa nedostatkom prirodnih resursa, ili onim u kojima su vladala velika politička previranja, ljudi bili skloniji tome da veruju u višu silu.
Oni dodaju da su ljudi prihvatili božanstva kao vezivno tkivo zajednice, jer su tako lakše opstajali u negostoljubivim delovima planete. Što su uslovi bili teži, to je postojala veća verovatnoća da će verovati u neko božanstvo.
Studiju je predvodio profesor Rasel Grej sa Univerziteta u Oklandu.
“Kada je život težak ili neizvestan, ljudi veruju u velike bogove. Naša istraživanja pokazuju da je zajednička vera u višu silu povećavala šanse da se grupa nosi sa teškim uslovima života i da se bolje prilagodi okruženju”, kaže on.
Grej objašnjava da su filozofi dugo verovali da vera u Boga može smanjiti osećaj uznemirenosti i patnje, kao i da život u surovim delovima sveta često budi potrebu za takozvanim “kosmičkim autoritetom”.
Ranija istraživanja pokazala su povezanost između vere u božanstva i saradnje među članovima grupe, ali dokazi sugerišu da je i faktor okruženja igrao važnu ulogu.
Tim je koristio istorijske društvene i ekološke podatke 583 zajednice širom sveta, uzimajući u obzir njihovu lokaciju, količinu padavina na područjima njihovih naseobina, rastu biljaka i temperaturi.
Tim je takođe proučavao baze podataka o više od hiljadu društava s početka 20 veka .
Profesor Grej je sa kolegama otkrio “veliki dokaz” povezanosti između religije i nedostatka prirodnih resursa.
Otkrića su objavljena u žurnalu “Proceedings of the National Academies of Science”.
