Vreme menja kamen 

razgovarao: Jordi Speak Easy

Rođen je u Beogradu, 1969. godine, nemam pojma u kom znaku ( u znaku Jarca, dodaje redakcija ) . Nakon srednje dizajnerske, upisao je Primenjenu, a odmah zatim i HDK u Geteborgu, Švedska, a nešto kasnije i Likovnu akademiju u Ljubljani. Talentovan i borben, vrlo brzo je sa klupe za rezervne igrače pretvoren u reprezentativca koji je uspevao da već u prvom poluvremenu zakuca bar tri komada. Tako je nosio dres art direktora u čuvenom Saatchi & Saatchi Advertising Balkans, Beograd, kreativni direktor u Kompas Design, Ljubljana, kao i dizajner, Arih Advertising, Ljubljana. A onda je odlučio da osnuje svoj klub – FUTRO studio, Ljubljana koji u rekordnom roku ulazi u ligu najboljih.

Ko je hteo da gleda, mogao da ga sretne i u Graphis-u, Communication Arts-u, Print-u, Creative Review-u, Web Design-u, M-real-u, CMYK-u, MM-u, Adbusters-u, Thisisamagazine-u, Tiger Magazine-u, Inside-u, Delo-u, Novum-u, Kvadart-u, Computer Arts-u, Design Of Dissent-u. Nedavno se i Taschen potrudio da ga metne u antologiju. Danas poseduje i FUTRO, Beograd na dosta velikoj visini u nekadašnjem CK. Trenutno art direktor dva ultra luksuzna magazina, Faar i Fame. Konstantno na liniiji Beograd – Ljubljana – Beograd. Vozi džip. Sluša dobru muziku. Nosi fine stvari. Od najpoželjnijeg frajera u gradu, postao najpoželjniji mladoženja. Stao na ludi kamen zajedno sa Oljom. Igra fudbal i dalje. Tenis malo manje. Dok su se tamo negde vodili ozbiljni razgovori o sudbinama miliona ljudi, on mi je sa takvom lakoćom otkrio da je jedan od naših najvećih problema kontinuitet, i da su se teze o pametnom i glupom rotirale u toj meri, da on za budale ne bi radio ni pod kakvim uslovima.

Pa, kako ide? Mislim, sad posle svega što si prošao, šta možeš da kažeš? Znam uvek može još, ali jesi povlačio neke crte? Izložba je uvek neki povod da se sumira.
Nije loše. Uspevam da održim dve agencije, u dve države istovremeno. To mi se čini kao najveći izazov trenutno, ali kad sumiram zadnjih 10 godina, mislim da sam tek u ovom periodu pronašao svoj kreativni izraz, stil i jezik koji su i predstavljeni na izložbi Future Retro u Superspace-u. Sve mi se sada čini tek kao početak, jer odavde nadalje su granice veoma daleko. Naime, kada se kreativni čovek suoči sa otkrićem specifičnosti sopstvenog izraza otvara se čitav novi svet mogućnosti gde sve to može da se primeni, iskoristi. Novi cilj, pored uspešnog funkcionisanja dve kreativne agencije je Futro Store, radnja u kojoj bi se prodavao Futro dizajn i art.

U istom smislu, kako gledaš na dizajn uopšte, ne kod nas, nego globalno? Da li se nešto pomera? Kuda ide sve to?
Ja sam dizajn podelio u dve kategorije i od tada mnogo lakše živim, sa sobom i drugima. Jedan je Autorski, dizajn koji radim kao reakciju, kao ilustraciju sa kojim se identifikujem u potpunosti. Taj dizajn je na ivici čiste umetnosti, a ponekad i zagazi u tu sveru, do skoro, zabranjenu teritoriju za dizajnere. Druga kategorija je Komercijalni dizajn, uslužna delatnost, rad po narudžbini za koji je potrebna visoka stručnost, talenat i posvećenost problemima naručioca. Simbioza Autorskog i Komercijalnog je nešto sto karakteriše rad agencije Futro, ali i trenutne svetske tokove u dizajnu i umetnosti. Danas je teško iskočiti iz ogromne količine studija i agencija ukoliko se ne iskomunicira cutting edge kreativnost, koja je inače retka u svakodnevnom, komercijalnom radu.

Koliko realno utičeš na razmišljanje ljudi svojim dizajnom?
Mogu samo da se nadam da utičem. Vreme uvek pokaze snagu nečije kreativnosti. Dizajn je integralni deo svih komunikacija u savremenom svetu i sigurno oblikovanje informacija ima veliku važnost. Najveći je problem šta se komunicira i da li to ljude uopšte zanima. Recimo, u razvijenom, zapadnom svetu, kriterijumi zanimljivosti se razlikuju od naših. Ovde je, zbog višegodišnje izolovanosti, došlo do neke nove, hibridne, kulture interesovanja koja je toliko specifična u svojoj hermetičnosti da nikog živog van ovih granica ne zanima. Osim kao safari ili zološki vrt sa ljudima.

Kako ti polazi za rukom da prodaješ ideje? U čemu je kvaka?
Ako nema ideje, nema šta da se proda. Ideja, ukoliko je jaka, prodaje se sama. Uglavnom sam imao sreće, posvećenosti i dovoljno vremena da pravim jake koncepte koji su se sami prodavali. Mislim da je mnogo važnija energija uložena u koncept nego u njegovu prodaju. Ako je nešto glupavo u osnovi, džaba mu zlatna ambalaža.

Jesi samoživ u kreativnom smislu? Treba li ti brejnstorming ili ti ipak znači da neko reaguje pre nego što se ideja uopšte i formira?
Poprilično sam individualan, ali sam sa godinama počeo da razumem i cenim konstruktivne sugestije talentovanih ljudi. Sve u svemu, radi se o vrlo preciznoj viziji, koju mora da ima jedan u timu i ostali koji svojim idejama tu viziju obogaćuju. Kod nas je veliki problem što mladi ljudi nemaju realan odmak od tog procesa i svi misle da mogu da budu nosioci te vizije. To je opet problem višegodišnje izolovanosti, koja se vremenom degenerisala u odbrambeni stav ‘Mnogo smo najjači’ koji onemogućava kvalitetan timski rad.

Šta može da te istripuje ili ono patetično šta te inspiriše najčešče?
Želja za dokazivanjem, kvalitetan rad drugih kreativaca, potreba da poboljšam svet i život u njemu. Jednom rečju – Kvalitet.

Koliko perfekcionizam utiče na tvoj rad?
Svakodnevno se suočavam sa tim problemom, jer spomenuta želja za Kvalitetom zahteva apsolutni perfekcionizam. Na žalost, retki su slučajevi kada sam stvarno zadovoljan projektom od početka do kraja, ali to je i u prirodi ovog posla – stalno poboljšavanje, konstantno nezadovoljstvo rezultatima i tako u krug.

Često sam te slušao kako kažeš da je krivac tvog uspeha to što radiš kao rudar po dvanaest sati? Jel to stvarno tačno? Jel ti stoji iznad ofisa ono SREĆNO, kao ispred rudarskog okna? Ti si radoholik? Kako to postižeš? Red bull, šta?
Kod mene je u životu sve podređeno ovom poslu, tako da, u stvari, radim 24 sata. Ne znam drugačije. Dizajn i kreativnost me održavaju u konstantnoj tenziji i retki su trenutci kada sam potpuno opušten. Ono što je sigurno, da nisam bio fokusiran na specifične ciljeve, kao sto su neki klijenti ili neke nagrade, nikad ih ne bi dostigao. Cilj je oduvek veliki motiv u mom životu, a vremenom sam naučio da uživam i u putu. Pre 10 godina uopšte nisam uživao, samo sam se mučio i nervirao, svi su mi bili krivi, i zemlja i klijenti, a radio sam svetski nagrađivane projekte. Sada radim sa uživanjem i smirenošću. Tek sada je čista uživancija. A klijenata i priznanja nije ništa manje, naprotiv.

Kako prepoznaješ kreativnost kod drugih?
To se odmah vidi. Kroz najobičniji razgovor. Ne moram ni radove da vidim da bih procenio nečiji intelekt, karakter i ukus.

Za koga nikad ne bi radio? Ni za koje pare?
Za budale.

Šta ti najviše smeta u Srbiji kad je vizuelno u pitanju?
Smeta mi neukus koji će biti teško iskoreniti jer su se teze o pametnom i glupom totalno zamenile. Intelekti je dugo bio marginalizovani, a sa njim i ukus. Pa kod nas ljudi ne znaju da naprave razliku između savremenog i modernog. Formula je jednostavna, ali se termini mešaju kao da se namerno neko zajebava. Savremenost je ići u korak, a modernost je pratiti. Tako da kod nas, u novoj demokratskoj Srbiji, suprotno svim očekivanjima i zdravoj logici, ima previše modernih, a premalo savremenih.

Putuješ često. Šta bi ti dovukao ovamo, a ima nekog smisla?
Dovlačim savremenost, trudim se koliko god mogu da uspostavim nove vrednosti i svetske tendencije. Izložba Future Retro je simbol baš tog truda. Retki su ljudi kojima je izlozba potpuno jasna, ali vreme je moj večiti saveznik.

Jesu te za FAME uzeli zbog imena Slavimir? Tamo piše da si nova slika Srbije. I kako je to sa Duškom Jovanić, ipak je ona opasan igrač?
Fame ima potencijal da postane značajan mesečnik, koji izražava lokalni duh na savremen način. U tom smislu sam se i ja tu našao kao deo tima, kao dizajner te vizije. Duška ima veliko iskustvo i talenat i pravo je zadovoljstvo sarađivati sa njom. Nadam se samo, da neće zafaliti energije da se održi kontinuitet mesečnika, jer je to apsolutno najvažnije za periodiku, to je do sada bio najveći kamen spoticanja u beogradskom izdavaštvu i kreativnosti uopšte – kontinuitet.

Čekaj, i u Ljubljani, i u Beogradu si važio za neprevaziđenog plejboja. Koliko te je promenilo ono „da" pred oltarom?
Vreme promeni i kamen. Ljubav je najjača stvar koju sam doživeo u životu i ako imaš sreće da nađeš nakoga sa kim bi je delio, onda je to u današnje vreme čist luksuz.

Koliko ti treba da budeš tako skockan? Cakum pakum?
Dnevno 20 minuta.

Uvek me je zanimalo jesi plus ili minus? Koja ti je dioptrija? Gde kupuješ te providne okvire?
Ne vidim na daljinu, što se do sada pokazalo kao izvrsno u nekim slučajevima. Nije baš najprijatnije na tenisu ili fudbalu. Kada se lopta približava neslućenom brzinom.

Oko čega praviš frku?
Oko izmišljotina, neiskrenosti, a najviše oko javašluka.

S kim se družiš? Kako provodiš vreme kada nisi u „rudniku"?
Najviše i najbolje se družim sa ženom Oljom. To je jak razlog da se čovek uopšte oženi. Imam krug prijatelja za koje smatram da su najveća nagrada koja me je zadesila. Igram fudbal, tenis, šetam, putujem, a kad se baš umorim odem na masažu.

Koji je tvoj sistem vrednosti? Čemu pridaješ značaj, a šta ti je zadnja rupa na svirali?
Sistem vrednosti je: Ljubav, kvalitet, profesionalnost, pomoć.

Bez čega se ne može?
Dosta je teže bez ljubavi i prijatelja.

Super si ortak sa Mirkom Ilićem? Daj reci mi koje su njegove slabe tačke. Pazi isto ću da ga pitam za tebe. Jel bi morao da me ubiješ ako im kažeš?
Veruj mi da do sada nisam snimio niti jednu slabu tačku. Mada nisam imao pištolj sa sobom.

Najluđe mesto gde ti je kročila noga?
Jedan klub u New Yorku, gde sam đuskao sa original brejkerima 10 sati bez prestanka.

Šta će biti FUTRO?
Svetski sinonim za dizajn i umetnost.www.futro.co.uk

I za kraj, šta bi ti mene sad pitao?
Kad počinješ da radiš u Futro agenciji?

IZVOR: B92