Malo malo, pa objaviš novu knjigu. Otkuda tolike reči, zašto imaš potrebu da ih podeliš sa svima?
I Lovemarks i Soulfood su objavljenje 2010. Sada je maj 2012 i sledi nova knjiga I AM LOVE, nastavak sage o zbunjenosti. Možda se čini da ja svako malo nešto objavljujem, no ja sam bila i urednica jednog magazina i kolumnista drugog te sam svakog meseca, istina, i objavljivala nešto.
Nije to potreba nego kao što muzičar mora da zapiše muziku koja mu se vrti stalno u glavi, tako isto i ja, imam neke priče i neke reči koje mi se stalno vrte i one traže da ih zapišem.
Pišeš o ljubavi. Šta je to ljubav, po tebi?
Nekako svi mi pišemo o ljubavi, logično kad je u pitanju stvaralačka energija. Svi smo mi “ljubav“ – samo svako od nas toga treba da se priseti.
Svi smo mi ljubav… kažeš, kakva si ti ljubav konkretno, kakve su bile tvoje ljubavi, kakve ljubavi želiš, kakve dobijaš, čemu u ljubavi težiš, šta radiš kada te ljubav razočara…?
Kad govoriš o ljubavi ti misliš na romantičnu ljubav, a ja nisam govorila o takvoj ljubavi, nego da je ljubav zapravo sve. Nije emocija, nego energija. I ti tražiš nešto konkretno a ja govorim da je neuhvatljivo a sveprisutno. No dobro, možemo pričati i o romantičnim ljubavima i to je inspirativno… jer su sve moje veze inspirativne i to je razlog zbog kojih se verovatno i srećem sa ljudima. U isto vreme, ja sam vrlo zahtevan slučaj koji voli svoju slobodu, te kod mene niko ne opstaje predugo. Moja teza je da je svako pravi u pravom trenutku i prostoru, svakog koga sretnem sretnem sa razlogom, razmenimo nešto i ode svako na svoju stranu. I to mi je sasvim u redu jer moje postojanje i dobro raspoloženje ne zavisi od ljubavi drugih osoba – ja već volim sebe a to je ljubav za čitav život. Sve ostalo je bonus.
Nisam još pronašla neku kreativnu, osvešćenu i zabavnu osobu, kao što znaš muškarci su uglavnom dosadni nakon nekog vremena, te sam se fokusirala na to da se zabavljam u svakom trenutku. Kad prestane da bude zabavno, jednostavno odem. Nisam ni neki porodični tip, ne krijem se iza braka, partnera ili bilo čega što simbolizuje lažnu sigurnost, niti žudim za svim što se zove “normalan“ život, meni je to sve nenormalno, više srećem parove koji “podnose“ jedni druge a ne da “slave“ jedno drugo – no ipak dozvoljavam sebi da budem to što jesam a isto to i drugima.
Odakle inspiracija? Da li te inspiriše život sam po sebi, ljudi, sopstvene greške, uspesi, ljubavi?
Greške ne postoje, to smo davno utvrdili. Inspirišu me ljudi, posebno kad sretnem nekog koga znam iz ko zna kog života ili nivoa postojanja. Kao da takve osobe koje sretnem, otvore sve prozorčiće u mojoj mašti i sve se onda rascveta i uzbudi kao kad je proleće. Zahvalna sam na svakom takvom susretu, slučajnom, no kako nikad ništa nije slučajno, svi se valjda sretnemo sa razlogom. Obično takvim osobama i posvetim knjigu.
Šta najviše voliš u svom životu?
To što možda ništa nije realno ali je sve moguće.
A kada ti je dan ispunjen onim što voliš? Ono što voliš je: odlazak na večeru sa prijateljima, ćutanje u prirodi, peglanje veša, put oko sveta, nove ljubavi, rastanci pa susreti…..
Ja uglavnom radim samo ono što volim, tako da ne razumem šta me pitaš. U mom potpisu stoji Everyday is a holiday. Celebration. Svaki dan je praznik. Nikad ne znaš koji dan ti je poslednji te stoga ne radim ono što ne volim, sad volim što živim u prirodi, što mi je izašla nova knjiga, iako sam više uživala dok sam je pisala i dizajnirala sad isto tako uživam dok se šetam po medijima i dok potpisujem knjige čitaocima divnim. Volim kad nekog slučajno sretnem pa se ispostavi da je baš tako sve trebalo. Volim što sam slobodna umetnica pa mogu da putujem kad god poželim i što sam toliko bogata da mogu slobodno da raspolažem svojim vremenom. Vremenom, ne novcem – to je moja definicija bogatstva. Podjednako volim adrenalin, ljude oko sebe i ubrzanje kao i mir, samoću i tišinu s druge strane… i kad mogu da provedem čitav dan u krevetu sa dragom osobom, pa malo čitam ili gledam filmove, malo imamo neku filozofsku raspravu a najviše uživamo u tome što smo bliski.
Uvek si optimista. Zašto, zar ti ne dosadi?
Ma jok, ja sam u stvari mizantrop i mrgud, ali mi je to dosadno pa se onda okrenem optimizmu, zabavnije je. Zabavnija sam i sebi a samim tim i drugima, iako verovatno nekome idem i na živce. Tako je jednom jedna poznanica komentarisala: Kako to da je ona stalno dobro raspoložena? A potom i mene pitala: Te droge koje ti uzimaš, hoću i ja. Daj to i meni.
Te tako ja delim sve što saznam, probam i istražim sa drugima.
Putovala si na razne strane, gde ti je bilo najlepše?
Šta najviše volim, gde mi je bilo najlepše, nekako bih rekla da se mnogo bavimo procenama i poređenjem.
Svet u kome živimo je lep i svugde je lepo ako si zaista putnik koji uživa da otkriva drugačija mesta i kulture. Ali na srpskim i slovenačkim planinama i hrvatskom primorju – tu se osećam dobro, uvek. Nešto mislim da ću u narednom periodu živeti više na moru, mislim da je život na moru nešto sasvim drugačije od života u gradovima. Gradovi su uzbudljivi i zanimljivi neko vreme i ako znaš šta želiš da uradiš no za istinski život mislim da nam je potrebna priroda – čist vazduh, živa voda i živa hrana.
Šta radiš kada razočaraš samu sebe, kada te drugi razočaraju, kada ti život izmakne iz ruku?
Pišem i napišem novi scenario a onda strpljivo sačekam da se sve to ostvari u realnosti. Mi sami kreiramo svoju sudbinu, možemo da izaberemo da se ponašamo kao žrtve ili kao gospodari stvarnosti. Svima nam je data slobodna volja da izaberemo šta ćemo biti i kako ćemo živeti. Samo se treba probuditi.
Mnogim devojkama si postala uzor. Šta bi im savetovala, kako da ostvare ciljeve u životu i kako da dođu do onoga što im je cilj?
Ne znam za to da sam ikome uzor, pravo da ti kažem. Mislim da svako od nas zna zapravo šta njegova duša želi i kako to da ostvari, samo nam je ponekada potrebno malo podrške i da nas neko podseti da je to moguće. Svi mi imamo neke ciljeve, no ponekad i kad ih ostvarimo nismo baš nešto posebno sretni, ne onako kako smo zamišljali da će biti na cilju a to samo znači da nije sreća u destinaciji nego u putovanju do iste.
A šta je novi cilj… čekaš da se desi ili si već planirala pa sad putuješ do njega…
Spremila sam jednu fantastičnu TV emisiju – zove se Abrahadabra, što na aramejskom znači “dok govorim, stvaram“. Uživaćeš u njoj, jednako kao i u mojim knjigama. Pišem sad kolumnu za Lepotu i Zdravlje, zove se SoulKitchen i to će biti kostur za novu knjigu ili serijal. Spremam treći i finalni deo trilogije o zbunjenosti i Soulfood za 365 dana – mada to je već spremno samo ide svojim tokom! U stvari istražujem raw food i superhranu jer ovo je vreme promena a prirodna hrana je čudesni kvantni skok i to bih želela da podelim sa svim ljudima. I imam nameru da živim na moru par meseci godišnje i da uvek budem tamo gde je toplo i mogu da hodam bosa.
Da li si zaljubljena ovog proleća?
Da. U istog onog kao i prošlog proleća.
