Kako bi inspirisao čitavu generaciju zaljubljenika u fotografiju, Nikon je pozvao tri profesionalna fotografa iz različitih delova Evrope da podele sa drugima savete o tome kako snimiti neke od najinteresantnijih uličnih sportova: vožnju skejtborda, mali fudbal i parkur. Svaki od ovih profesionalnih fotografa, opremljen Nikon D5200 DSLR fotoaparatom i izabranim NIKKOR objektivima, daće vam savet kako najbolje snimiti atraktivne ulične sportove.
Parkur
Klaudiu Vojku ima 26 godina, rođen je u Bukureštu u Rumuniji i profesionalni je fotograf i snimatelj uličnih sportova. Budući da se i sam bavio parkurom, svoje snimateljske sposobnosti je razvijao tako što je snimao druge parkur sportiste, da bi se vremenom ozbiljnije posvetio fotografiji. Kao jedna od osoba koja je dala najveći doprinos pokretu slobodnog trčanja u Evropi, parkuru je posvećen više od jedne decenije, a u protekle četiri godine profesionalno fotografiše ovaj atraktivan ulični sport.
Još kao tinejdžer, u želji da popuni slobodno vreme, je sa svojim prijateljima otkrio da može da skače između betonskih konstrukcija zgrada koristeći svoje atletske sposobnosti. Tako je otkrio „slobodno trčanje“, mešavinu ekstremnih sportova i borilačkih veština koja je osvojila Evropu kasnih 90-ih.
Klaudiu je obrazovan i u oblasti video produkcije, pa Nikon D5200 za njega predstavlja idalno uravnotežen fotoaparat koji mu daje visokokvalitetne fotografije ali i odličan HD video zapis.
Kako je spreman da se popne i na najizazovnije arhitektonske konstrukcije da bi napravio dobru fotografiju ili video snimak, on je u atletskom smislu savršenfotograf za snimanje atraktivnih scena. Njegovi radovi dospeli su u prvi plan nakon što je snimao scene sa najboljim slobodnim trkačem Semom Parhamom, a sve zahvaljujući pokretnom monitoru koji ima model D5200. Pokretni ekran mu je omogućio da svoje kreativne ideje realizuje na najbolji mogući način.
U stilskom pogledu, Klaudiu na svojim snimcima voli da naglasi boje i zabeleži adrenalin. „Jednostavno vidim pokrete na lokacijama“, objašnjava on. Uvek veoma blisko sarađuje sa akterima svojih filmova. Kako bi vizuelno izdvojio subjekat od pozadine – dva podjednako važna elementa u fotografisanju parkura – Klaudiu pravi kontrast između često neutralnih boja urušene arhitekture i živopisne odeće koju nose njegovi akteri. U vizuelnom pogledu, kombinovanjem jarko crvene majice i izražajne crvene obuće, akrobacije u vazduhu, rad nogu i demonstracije fizičke snage mogu zaista da se izdvoje u odnosu na išarane sive zidove.
Klaudiu objašnjava: „Snimanje parkura je pristupačno svima ako dopustite da određene scene ponovite više puta kako biste dobili idealan snimak. Sportisti imaju slobodu izražavanja i to se primećuje na fotografijama. Osnovna odlika parkura je samousavršavanje, pomeranje granica dostižnog i to, kao i u svim ekstremnim sportovima, uključuje element opasnosti. Na snimanju najčešće koristim širokougaoni objektiv kako bih naglasio prizor koji se predamnom odvija. Ako postoji veliki pad ili zastrašujuća rupa koju slobodan trkač mora da preskoči, pravilno kadriranje i otkrivanje takve prepreke može da doda sceni emotivni momenat koji kod gledaoca izaziva adrenalinsko uzbuđenje“
Saveti Klaudia Vojka za fotografisanje parkura:
• Snimajte fotografije u RAW formatu– Nosite SD karticu velikog kapaciteta na kojoj ćete snimati RAW datoteke kojima može da se manipuliše u postprodukciji, te uložite novac u širokougaoni objektiv
• Birajte inspirativne lokacije – Putanja sa preprekama treba da bude urbani pejzaž, a od presudne je važnosti da pre snimanja vizuelizujete datu lokaciju
• Snimajte odeću živopisnih boja – Dobro razmislite o tome šta vaši akteri treba da nose kako bi se vizuelno odvojili od okruženja
Ulični fudbal
Oli Burn ima 29 godina i profesionalni je fotoreporter sportskih događaja iz Londona, u Engleskoj. Otkako je tokom studija uzeo u ruke prvi DSLR fotoaparat – Nikon D70 – Oli je kod sebe otkrio strast prema snimanju sveta koji ga okružuje.
Kod Olija ništa nije izveštačeno. U njegovom svetu interakcija i spontanost su elementi intrige i iznenađenja koji ga podstiču na snimanje. On to objašnjava na sledeći način: „Moja filozofija se sastoji u tome da snimam što više i što češće mogu, da eksperimentišem sa svetlošću i da se usredsređujem na sve što me inspiriše, od filmova i časopisa, do emocija i ljudskih izraza“.
Oli je fotograf sa velikom moći zapažanja i privlače ga kreativnost i sloboda pokreta koje ulični fudbal otelotvorava. On često voli da prebaci DSLR fotoaparat na autofokus i prepusti radnji koja se odvija pred njim da uobliči fotografiju. Na direktnoj sunčevoj svetlosti prilikom snimanja profesionalnog uličnog fudbalera Abasa Farida, Oli je na svom fotoaparatu Nikon D5200 podesio najmanju moguću ISO osetljivost, odabrao malu dubinsku oštrinu i veliki otvor blende, te u svakom trenutku budno motrio na brzinu zatvarača. Zahvaljujući korišćenju sistema autofokusa sa 39 tačaka na modelu D5200, mogao je pomoću tražila da prati zaslepljujući rad nogu i okretne fudbalske veštine, potpuno spreman da zabeleži čak i najnepredvidljivije pokrete fudbalera.
Za Nikon D5200 Oli kaže: „Postoji uverenje da što bolji fotoaparat imate utoliko ćete biti bolji fotograf, ali mnoge vrhunske profesionalne funkcije su sada dostupne i na manjim fotoaparatima koji vam omogućavaju da za manje uloženog novca postignete više.Sistem autofokusa na fotoaparatu D5200 to odlično ilustruje“. Lepota pokreta i zadivljujuće veština sa loptom nasuprot išaranih gradskih pozadina čine ulični fudbal jednim od najtežih uličnih sportova za fotografisanje.
Saveti Olija Burna za fotografisanje uličnog fudbala:
• Ne gubite koncentraciju – Fotografišite bez prekida kako ne biste propustili neočekivane poteze
• Ne budite suviše izbirljivi – Fotografišite više nego što vam je – nema razloga za uzdržavanje
• Zabeležite neposredno okruženje – Ulični fudbal može da se igra gotovo svuda – neka se na vašim fotografijama vide i pozadina i vremenske prilike
Vožnja skejtborda
Holandski profesionalni fotograf Tom Van Šelven ima 28 godina i u poslednje četiri godine fotografiše ulične sportove. Usvojio je intuitivan stav prema fotografiji koji zasniva na sledećoj ideji: „Ako je fotoaparat uvek uključen, objektiv će se voditi vašim instinktom“. Bezuslovno posvećen i nadasve smeo, među betonskim zidinama skejt parka obasjanog suncem oseća se kao kod svoje kuće.
Otkako je postao profesionalni fotograf, Tom je proputovao svet proživljavajući život kroz tražilo. Budući da je i sam ljubitelj uličnih sportova, u fotografisanju vožnji skejtborda je najpre učestvovao kao asistent fotografa. Okreti, zahvati, trenja i let u vazduhu zahtevaju izuzetno velike brzine zatvarača, a Tomov stil fotografisanja karakterišu oštro osvetljenje i beskrajno precizan fokus.
Sa jasnim ciljem na umu, ali istovremeno spreman i da sasluša predloge vozača skejtborda, on neprekidno istražuje svoju kreativnost u želji da napravi savršen snimak koristeći ručna podešavanja. Da bi fotografisao profesionalnog vozača skejtborda Jak Tonga, dao je sve od sebe popevši se na merdevine na ivici rampe kako bi eksperimentisao sa novim uglovima.
O svom fotoaparatu Tom kaže: „Za mene rezolucija od 24,1 megapiksel na fotoaparatu Nikon D5200 pravi dovoljno velike fotografije, tako da mogu da fotografišem širokougaonim objektivom sa sigurnog mesta, i kasnije mogu da isečem fotografiju bez ikakvog gubitka kvaliteta. Volim da fotografišem vožnju skejtborda na taj način i to često možete da vidite u mojim radovima. Moj omiljeni objektiv je NIKKOR 24mm-70mm f/2.8 jer pruža fleksibilnost potrebnu za prilagođavanje brzim pokretima vozača skejtborda“.
Saveti Toma van Šelvena za fotografisanje vožnje skejtborda:
• Proučite subjekat – Da biste napravili zaista upečatljive snimke, proučite govor tela vozača skejtborda kako biste preduhitrili njihovo kretanje
• Razmotrite osvetljenje – Senke i površinski odsjaji mogu istinski da poboljšaju fotografije ako im posvetite dovoljno pažnje
• Težite jednostavnosti – Nastojte da zabeležite čiste i jasne kontraste
