Novinarka, spisateljica, umetnica, mama i kompozitorka… Kada te nepoznati ljudi pitaju to strašno pitanje – čime se baviš – šta im odgovoriš?
ONE WOMAN SHOW?!? Eto pravog odgovora (smeh). Zaista verujem u svoju multimedijalnost, i krivo mi je što se to samo u Srbiji smatra svaštarenjem. Sve je to deo show bussines-a, i ponosna sam što mogu da se pohvalim odličnim rezultatima na svim poljima. Dakle, čime se bavim? Živim i uživam u životu, zahvalna sebi, roditeljima i Bogu na velikoj kreativnosti.
Nova knjiga se zove (Ne) Verujem u ljubav. Da li veruješ ili ipak (ne) veruješ u ljubav?
Verujem u sebe. Svog muža i svoju porodicu. Verujem u osmeh i pozitivnu energiju. Verujem da sve na planeti pokreće emocija koja mora da bude dobra. Verujem u različite forme ljubavi, jer ako te ona ne inspiriše na kreativnost i dobra dela, čemu sve?
Zašto da je kupimo?
Kupite knjigu jer je pitka i jednostavna a opet donosi odgovore na najvažnija životna pitanja. Neko će reći da je ova knjiga lako štivo, ali ja se vodim time da ni đivot ne bi ni trebalo da bude komplikovan.
U prvoj knjizi si savetovala devojke kako da pronađu pravog muškarca. Da li imaš neki brzi "hint" za naše čitateljke?
Ako padneš, ustani, obriši se i nastavi dalje?(smeh). I nemoj da trošiš vreme da tražiš ljubav. Jednostavno živi i pusti da te nađe.
Dokazano u mojoj praksi. Zato smatram da sam kompetentna da savetujem na ovu temu.
Da li je teško biti spisateljica u Srbiji?
Ovde je svaki segment života težak, jer se od umetnosti ne živi, ali se takođe teško živi i od poštenog rada. Pisanje je moja velika ljubav, ali da nisam multimedijalna kako smo gore konstatovali, mislim da ne bih uspela da realizujem sve svoje projekte. Kad na sve to dodam i akciju oko malenog bića čija sam ponosna majka već devet meseci ali i mizernu cifru porodiljskog bolovanja u zemlji na brdovitom Balkanu, prosto mi dođe da sebi ali i gomili drugih uspešnih multimedijalnih žena koje ovde žive i stvaraju dodelim medalju za hrabrost i izdržljivost. I penziju! Ali dobro, ne volim mrgude pa ću zato sa osmehom na licu konstatovati, kako je tako je, idemo dalje.
Tvoja poruka mladim kreativcima i onima koji imaju rukopise a ne znaju šta da urade sa njima?
Pre svega da ne budu sujetni i prihvate savete i kritike. Zatim da budu uporni i ne odustaju posle pete prepreke jer biće ih pedeset do ostvarenja cilja. Ostalo je već individualna stvar. I naravno, da duhom uvek ostanu mladi!
Da li postoji nešto što još uvek nisi uradila a tako bi želela?
Ko prestane da želi, treba da se ubije (smeh). Šalu na stranu, sa raznim željama se budim svakoga jutra ali i sa sitnim planovima kako iste da ostvarim. Najbitnije je već tu.
Divan sin, sjajan muž, sestra, sestrić i mama, dovoljan broj pravih prijatelja, posao koji obožavam, uspešni hobiji, dve knjige, pohvale za rad od strane bitnih ljudi…Neka sve ostane tako kako jeste, a za ostalo ću se već potruditi. Bitno je da verujem da mogu. Dosadašnji uspesi su potvrda da ne grešim.
