Ako kojim slučajem budete putovali kroz vreme, ovako možete da se sporazumevate sa ljudima iz kamenog doba.
Njihov jednostavan jezik, koji se učio gotovo instinktivno i veoma lako, rođen je na stepama na prostoru današnje Rusije i širio se Evropom, Azijom i Indijom, neprekidno evoluirajući.
Ne znamo ko je prvi izgovorio reč na tom jeziku, za koji još ne postoji ni odgovarajuće ime. Arheolozi ga nazivaju protoindoevropskim, ili IE.
Novinar i pisac Kristofer Stivens objavio je nedavno knjigu “Written In Stone” koja opisuje koliko snažan uticaj imaju naši koreni.
Predstavljamo vam njegova najinteresantnija opažanja iz te knjige, objavljena u britanskom Dejli mejlu a prenosi B92.
Dah života
Jedan od osnovnih zvukova jezika kamenog doba je “an”. To znači disati i imitacija je samog zvuka koji se proizvodi udisanjem vazduha.
Zanimljivo je da je engleski jezik sačuvao mnogo elemenata tog drevnog jezika. Tako reč “man” (čovek) u sebi sadrži dva koncepta stara koliko i vreme – “m”, zvuk koji opisuje “Ja”, govornika, kao i zvuk “an”. “Man” je tako “ja koji dišem i živim”.
Reč se ne menja ni u anglosaksonskom, islandskom, holandskom i švedskom, a vrlo malo se razlikuje na drevnom indijskom jeziku, sanskritu.
Svetlost
Neolitski poljoprivrednici imali su mnogo reči za svetlost: bila je to reč “bal”, bleštavilo sunca i “lu”, svetlost punog meseca. Takođe, “diu” je bila dnevna svetlost.
Drevni ljudi obožavali su sunce, pa je “diu” u začetku mnogih važnih reči na mnogim jezicima, između ostalih i na latinskom.
Priče o srcu
Praistorijski čovek razumeo je da srce udara ritam života. “Kr”, zvuk koji proizvodi zategnuta žica, poslužio je kao inspiracija za “kard”, naziv za srce.
Ostatak unutrašnjih organa je “karn”.
Smrt
Praistorijski ljudi su ozbiljno doživljavali smrt. Neke drevne pogrebne ceremonije mogu da se rekonstruišu zahvaljujući starim rečima i njihovom modernom značenju.
“Mor” je IE koren reči “žaljenje”, ali i “kukanje”, pa se nalazi čak i u osnovi latinske reči “mors”, što znači smrt.
Mame i tate
“Mama”, uvek i svuda, znači “majka”, od zvuka “ma” koji podseća na dečji plač. Mnoge reči u modernim jezicima vezane za rođenje nose upravo ovaj zvuk.
IE reči su se širile celim svetom. Tako se zvuk “pa” koji označava oca, može naći u jezicima od mandarinskog i arapskog do vijetnamskog i velškog.
Ljudi neolita u “pa” su videli zaštitnika i hranitelja. Tako je taj zvuk u korenu reči “patrijarh”. Taj zvuk je i u “patriotizmu” i “palati”.
Život jezika
Prošlo je 250 godina od kako su naučnici prvi put pretpostavili postojanje jezika kamenog doba, kao osnove modernih jezika.
Na njihovom čelu bio je Avgust Šlaher, Nemac iz 19. veka koji je smatrao da su jezici živi organizmi koji se rađaju, razvijaju i umiru.
On je otkrio koncept evolucije godinama pre Čarlsa Darvina, ali ga je on primenio na reči, umesto na živa bića. photo: mary harrsch
