Sunce je nekih 333.000 puta veće od Zemlje. A u svakoj sekundi proizvede energije poput eksplozije 100 milijardi vodoničnih bombi.
Zbog svoje ogromne mase planete u Sunčevom sistemu kruže oko njega.
Samo šta bi se desilo da jednostavno nestane?
Da li bi to bio i naš kraj?
Evo šta kažu naučnici.
Na ovo pitanje i Albert Einstein je tražio odgovor.
Dakle, poznato je svetlost da putuje brzinom od 300.000 kilometara u sekundi. Što znači da bismo 8 minuta kasnije saznali da Sunca više nema. A kako je i sam Albert Ajnštajn objasnio u predstavljanju svoje teorije relativiteta 1915. godine, gravitaciona sila nije konstanta i putuje istom brzinom kao i brzina svetlosti. Tako bi Zemlja još 8 minuta bila pod uticajem Sunca. A onda bi samo nastavila da lebdi otvorenim svemirom.
Ipak, ne bismo bili baš u mrklom mraku. Druge zvezde nastavile bi sa svojom aktivnošću, a na Zemlji bi svetlo proizvodila električna energija koja ne bi nestala. Jupiter je udaljen od Zemlje toliko da bismo ga videli još oko sat vremena.
Najveći problem bi bio izumiranje biljaka, zbog nedostatka sunčeve svetlosti, glavnog sastojka fotosinteze. Prvo bi nestale manje biljke a polako i sve ostale. Vremenom bi se smanjio procenat kiseonika u atmosferi.
Temperatura Zemljine površine u prvih nedelju dana pala bi za samo pola stepena, a posle godinu dana za 65 stepeni. Zemlja bi se polako pretvarala u ledeni svet.
Ipak, ledeni prekrivač stvorio bi se samo na površini okeana i mora, dok bi dubine ostale nezaleđene. Njih bi i dalje grejali podvodni gejziri koje stvara zemljino jezgro.
Ako bismo nekako preživeli, to bi bilo moguće samo na morskom dnu u blizini geotermalnih izvora. Bilo bi mračno, tužno i usamljeno. Ali bismo bili živi. Da je i takav život moguć svedoče brojne morske životinje koji milionima godina preživljavaju u takvim uslovima.
I to je to…
