Inovativna tehnika omogućava lečenje kad tablete i psihoterapija zataje i vraća nadu ljudima, zarobljenim u crne misli, da bi jednog dana opet mogli živeti "normalno"
Najnovija istraživanja pokazuju da broj osoba, utonulih u duboku depresiju gde lekovi i psihoterapija ne pomažu, raste zapanjujućom brzinom. Pojam "duboka" podrazumeva najteži oblik bolesti, vrlo različit od osećanja tuge ili hronične mrzovolje. Reč je, naime, o poremećaju koji, često na dramatičan način, menja kvalitet života, raspoloženje, ponašanje, psihofizičko zdravlje, svakodnevnu aktivnost. Osoba se oseća ugroženom sa svih strana, a osećaj beznađa toliko je jak da pokreće misli o smrti ili samoubistvu.
Donedavno nije bilo mnogo nade da bi ti ljudi jednog dana mogli nastaviti da žive "normalno". S izumom pejsmejkera to se promenilo.
Prvi hirurški zahvati, u kojima se za lečenje od teških oblika depresije koristila stimulacija parasimpatičkog živca vagusa, izvedeni su u Americi gde je metod 2005. dobio blagoslov Američke uprave za hranu i lekove (FDA). Ubrzo je stiglo i odobrenje Evropske zajednice pa je iz Bona, u saradnji s drugim evropskim centrima, krenulo prvo kontrolisano međunarodno istraživanje. Nova tehnika zasniva se na korišćenju pejsmejkera koji blagim strujnim "udarima" reaktivira specifične delove mozga kako bi bolje reagovali na antidepresive.
Nerv "lutalica"
Vagus (od latinskog "vagus", što znači vagabund, lutalica) najduži je i najrazgranatiji kranijalni nerv. Prolazi kroz vrat i grudni koš, spušta se u abdomen i grana prema većini organa odakle, kao neka vrsta prirodnog sprovodnika, šalje u mozak sve važne informacije. Budući da je jedan njegov deo, nazvan amigdala a zadužen za osećanja, kod depresivaca malo uspavan, pribeglo se električnom "buđenju". Takva stimulacija moždane aktivnosti pozitivno deluje na raspoloženje, pa samim tim i na depresivno stanje.
Vagusu, dakle, u pomoć priskače pejsmejker, spravica slična onoj koja se ugrađuje srčanim bolesnicima. Mali kao metalni novčić, pejsmejker jača i poboljšava dejstvo lekova protiv depresije kod onih kojima tradicionalna terapija dotad nije pomogla.
Slabim električnim impulsom (toliko lakim da ga pacijent ne oseća), uređaj stimuliše "lutajući" živac u predelu vrata. Aparat je snabdeven baterijama koje u proseku traju 4 do 5 godina: da bi se zamenile, potreban je mali potkožni rez kroz koji uređaj može da prođe. Baterije se, naravno, ne prazne preko noći. Uređaj na kojem se podešava voltaža električnih impulsa pravovremeno upozorava da su oslabile tako da lekari imaju dovoljno vremena da planiraju zamenu.
Elektroda sreće
Hirurški postupak ugrađivanja veoma je jednostavan: radi se u totalnoj anesteziji i traje 60 do 90 minuta. Operacija se sastoji u ubacivanju pejsmejkera ispod kože u nivou grudi. Iz spravice, u pravcu vrata, kreće tanka žica s elektrodom koja se obavija oko vagusa. Potrebno je sačekati nekoliko dana da rana zaraste, pa tek onda preći na električno "štimovanje" aparata.
Šta to znači? Preko komjuterizovanog sistema lekar procenjuje koja bi voltaža, frekvencija i jačina električnih impulsa za pacijenta bila najdelotvornija. Vrednosti, naime, nisu iste za sve: aparat pomaže da se pobedi depresija kad se programira da radi unutar određenog ranga, to jest kad voltaža, frekvencija i jačina zadržavaju zadate maksimalne i minimalne vrednosti.
Pejsmejker je izmišljen kako bi vratio sreću i spokojstvo pacijentima kod kojih drugi metodi lečenja nisu delovali. Oko 30 procenata obolelih od duboke depresije preporodilo se posle ugrađivanja aparata koji im je omogućio da se vrate uobičajenim aktivnostima i svemu onom što im je depresija do tada uskraćivala.
U sledećih 30 odsto slučajeva, odgovor na stimulaciju vagusa bio je prilično dobar, što znači da je osoba osetila poboljšanje koje je pozitivno uticalo na kvalitet života. Nažalost, jedan mali procenat obolelih ni posle ugrađivanja pejsmejkera, kao ni posle uzimanja uobičajenih antidepresiva, nije uspeo da reši zdravstveni problem.
Treba reći da samo hirurški zahvat može da pokaže hoće li vagus reagovati na električne impulse. Ukoliko posle prvih nedelja ne dođe do poboljšanja, sačeka se još nekoliko meseci a, ako rezultati i tada izostanu, pejsmejker se uklanja.
Ova vrsta intervencije nema kontraindikacija. U prvo vreme, odmah posle operacije, mogu se javiti dve prateće pojave: blaga promuklost i kašalj. Razlog: stimulacija vagusa kod nekih osoba u početku nadražuje grlo. Reč je o prolaznim tegobama koje posle nekoliko nedelja nestaju.
6 razloga zbog kojih depresiju treba shvatiti ozbiljno
Stradaju zubi i desni. – Depresija često "prevari" bela krvna zrnca i navede ih da napadnu zdravo tkivo desni. Posledica je gubitak zuba.
Raste rizik od dijabetesa. – Kod obolelih se javljaju hormonske promene koje povećavaju nivo insulina i triglicerida u krvi.
Kosti se lakše lome. – Depresija ubrzava propadanje koštane mase i udvostručuje opasnost od osteoporoze.
Povećava se opasnost od srčane bolesti. – Depresiju prati visok nivo hormona stresa koji ubrzavaju puls i dižu krvni pritisak.
Vas uvek boli više nego druge. – Ljudi koji pate od depresije imaju dva do tri puta češće sindrome hroničnog bola kao što su migrena ili nevolje sa leđima.
"Dobar" ste kandidat za bolesti. – Depresija slabi imuni sistem, što znači da ste podložniji infekcijama i da one kod vas duže traju.
Izvor: VIVA
