Spontano sagorevanje, šok zbog topovske đuladi, pa čak u smrt zbog ispijanja hladne vode – to su bile ozbiljne brige tadašnje medicine.
U čast 200 godišnjice medicinski časopis The New England Journal of Medicine je objavio tekst gde se vidi koliko su se medicinske dijagnoze i definicije o uzrocima smrti promenile.
I tada su doktori lečili dijabetes, epilepsiju, rak i astmu – ali ako ste doživeli srčani udar, budite srećni ako su vaš slučaj ozbiljno shvatili.
U to vreme, šlog i srčani udar su se smatrali nesvesticom kao posledicom magije, ili “apopleksijom” koja nastaje zbog uticaja na nerve, i to od želuca do glave.
Računica kaže da je 1811. godine na spisku u Bostonu zbog apopleksije umrlo 13 od 942 pacijenta, potom slede crvi (11), rast umnjaka (15), neumerenost (2), ludilo (1), suvi kašalj (1), loša probava (15) i ispijanje hladne vode (2). Poslednje je i danas poznato kao smrtonosno, ako pitate vaše matorce.
Prejedanje je ipak najveći ubica – izazvalo je čak 211 slučaja smrti, potom porođaji (49), “nepoznate bolesti (48) i tuberkuloza (46).
Tadašnji lekari su takođe smatrali da ukoliko topovsko đule proleti u vašoj neposrednoj blizini to može da vam slomije kosti ili čak ubije. A izveštaji o spontanom sagorevanju su uzimani sa velikom ozbiljnošću. (Smatralo se da je ova pojava najčešća kod “muškaraca i žena koji konzumiraju brendi.)
Dijareja, upala pluća i porođaj su takođe, među glavnim uzrocima smrti.
Samo jedan vek kasnije, doktori su tapšali jedni drugi po ramenu zbog toga što su živeli u najzdravijem dobu ikada,a do 1912. su počeli da redefinišu bolesti kao izazvane mikrobima.
Tuberkuloza, sifilis i gonoreja su bile u centru pažnje, zajedno sa tifusom, gubom i upalom pluća.
Skoro svaki broj časopisa 1912. je imao spiskove pacijenata koji su dostigli 100-tu.
Takođe, javio se ogroman optimizam u vezi sa napretkom medicine u toku veka pa i predviđanja da će rak i sve bolesti moći da se iskorene najkasnije do 1993. godine.
Te godine je takođe predviđeno da će “eugenika (rasna higijena) zameniti evoluciju” a da će oni koji izađu kao pobednici moći da “gledaju na prošlost sa još većom dozom superiornosti.”
Ipak, godina 1912. je takođe godina ozbiljne paranoje zbog “modernizacije bolesti”.
Bili su ozbiljno zabrinuti da će relativno nove tehnologije, kao što su automobili ili liftovi učiniti da se ljudi ne kreću dovoljno.
"Jedan članak opisuje novi problem, ‘automobilsko koleno’ i “osuđuje ‘osobe koje imaju izuzetno neodgovorne životne navike’, i ne naprave ‘više od nekoliko koraka stana do lifta, od lifta do trpezarije ili dnevne sobe, ili do automobil", piše časopis’.
Samo zamenite reč “lift” ili “automobile” rečima “internet” i “televizija” i dobili ste evoluciju medicinskog izveštaja koji važi u 21. veku.
Časopis je takođe predvideo epidemiju gojaznosti sredinom 90-ih godina 20. veka.
Najveće brige tokom 20. veka bile su nuklearni rat, SIDA, zagađenja i klimatske promene i bolesti otporne na lekove.
Ceo izveštaj možete pronaći na Internetu i zabavljati se satima pokušavajući da shvatite od čega biste to najverovatnije umrli pre 2 veka. Samo pazite da ne preterate, možda umrete od toga!
