Da li ste znali da je nemačko ime Ljubljane, Laibach, bilo u zvaničnoj upotrebi do 1918. godine? Čuli smo da postoji vokalno-instrumentalni sastav vrlo sličnog imena, ali da nije osnovan u Ljubljani, već u Trbovlju, koje je, doduše, takođe u Sloveniji. Čudno.
No, ostavimo alternativnu muzičku scenu po strani, i pogledajmo čime se to prestonica nekadašnje najsevernije jugoslovenske republike ponosi. Ljubljana ima oko 280,000 stanovnika, i nalazi se u sred Slovenije, tako da možete praviti brojne izlete – bilo da pođete na jugozapad, ka čuvenoj Postojnskoj jami i njenoj čovečijoj ribici, pa produžite malo do Trsta – koji uopšte nije u Sloveniji ("tuđe nećemo, svoje ne damo"), ili da okrenete na sever, ka Alpima, pa obiđete prelepo Bledsko jezero. A to sve, naravno, pošto do detalja upoznate glavni grad.
Put i smeštaj
Od Beograda do Ljubljane ima oko 530km, koji se munjevitim autobusom prevaljuju za svega osam i po sati (ako je vetar dobar, a more mirno), i to zadovoljstvo i udobnost će vas koštati 5420 dinara za povratnu kartu. Postoji i direktan Jatov let iz Beograda koji je "malko" skuplji – 17,238 dinara, a i izlažete se opasnosti da pri sletanju uletite u kakvo blato. Najjeftiniji hostel koji smo našli je sedam eura, no, nalazi se malko van Ljubljane, na nekakvom auto-kampu pokraj reke Save. Postoje i malo skuplje varijante, od 9 i 11 eura, u hostelima DIC i Tabor, pa vi izvoljevajte, prema stanju svoga novčanika.
Šta obići
Zamak, naravno. Kao i većina evropskih prestonica, i Ljubljana ima svoju ratničko/odbrambenu prošlost, odnosno mesto-gde-su-se-Rimljani-utvrdili-pa-napadali-okolinu-a-kad-su-se-povukli-meštanima-ostade-utvrđenje. Zamku je ime "Ljubljanski grad", i trajno je naseljen još oko 1200-te godine pre Hrista. U srednjem veku je paljen, rušen, pa obnavljan, a osim odbrane od Turaka, služio je i bogatunima za odbranu od besnih (i gladnih) seljaka. Kao i zamak u Bratislavi , i ovde je Napoleon bio malko nervozan pa porušio deo, a za vreme Austrougarskog carstva i tokom II Svetskog rata je bio upotrebljavan kao zatvor. Danas je turistička atrakcija, a 2006. je žičarom povezan sa centrom grada.
Osim "Ljubljanskog grada", ime koje se obavezno pojavljuje kada se govori o glavnom gradu Slovenije je Jože Plečnik (1872-1957), čuveni, evropski poznati arhitekta, koji se smatra za jednog od pionira moderne arhitekture, tačnije za stil poznat pod imenom Bečka secesija – Art Nouveau. Plečnik je autor mnogih zgrada u Ljubljani, a jedan od njegovih najboljih i najpoznatijih radova je "Tromostovlje". U istom stilu je početkom 20. veka napravljen i "Zmajski most", sa po dva zastrašujuća zmaja na obe strane – jedan od simbola grada.
Katedrala Svetog Nikole (Stolnica svetega Nikolaja) je jedina katedrala u gradu, prepoznatljiva po zelenim kupolama i svoje dve kule, a nalazi se u blizini Tromostovlja. Prvi put se pominje još 1262. godine, i nakon požara u 14. veku je obnovljena u gotičkom stilu. Međutim, osim jedne katedrale, u Ljubljani se nalazi i nekoliko crkava – Uršulinska i Crkva Svetog Jakoba (Šentjakobska cerkev), koje su građene u baroknom stilu, pod uticajem italijanske i, naročito, bečke umetnosti. Ove crkve su gradili neki od najpoznatijih umetnika svoga vremena, a mnošto umetničkih detalja dodao je i Plečnik, tokom renoviranja u 20. veku.
Park Tivoli je najveći park u Ljubljani – površina mu je 5 kvadratnih kilometara, a dizajnirao ga je 1813. francuski inženjer J.Blanchard. Između 1921. i 1939. pomenuti Jože Plečnik je dizajnirao glavno šetalište parka. Jedna od atrakcija je i tzv. "Prešernova tura" tokom koje se obilaze kuće i zgrade gde je živeo, učio i radio France Prešeren (1800-1849), najpoznatiji slovenački pesnik-romantičar, čija je pesma "Zdravljica" danas tekst slovenačke himne.
Kad smo već kod muzike, a i počeli smo onom zbrkom oko Laibacha, da tako i završimo – da li ste znali da je prva Filharmonija u Ljubljani otvorena još 1701-e? Onomad, 1990. i 1991. bila je aktuelna parola "Europa zdaj!" (Evropa sada). Po ovome, Ljubljana je još poodavno bila deo Evrope, a 2004. se, ulaskom u EU, tamo samo vratila. Kao što se (vrrrrlo polako) vraća i ostatak Balkana.
Lepo se provedite u Ljubljani!
Pročitajte i naše vodiče za putovanja u: Budimpeštu, Bratislavu, Atinu, Sarajevo.
