Priča o nastanku ukusne kafe koja se brzo priprema seže u 19. vek i ima srećan kraj, zahvaljujući brojnim naučnicima i istraživačima, zaljubljenicima u kafu.
Postojala je i kafa u kockama…
Veoma rani prototip današnje instant kafe nastao je 1870-tih godina, u vidu kondenzovanog mleka i kafe. Ovaj izum zadržao se na tržištu neko vreme, sve dok je dostavljan trupama u I svetskom ratu. Po završetku rata, prodaja je dramatično opala, zbog relativno visoke cene, slabe arome i kratkog roka trajanja.
Na desetine pokušaja da se početkom 20. veka napravi povoljnija, kvalitetna instant kafa nisu uspeli. U Brazilu je u to periodu proizvedeno toliko kafe da je stotine hiljade džakova bačeno u more, a zrna kafe su čak kompresovana u brikete koji su služili kao gorivo za lokomotive. Da bi se iskoristio ovaj višak kafe, čak je napravljena i rastvoriva kocka kafe. Međutim, ona je brzo gubila ukus i aromu i nije se pokazala uspešnom. Postojali su i neki oblici kristalizovane ili tečne kafe na tržištu, ali nisu bile topive i bile su lošeg ukusa.
Veliko otkriće
Konačno, 1930 godine, Brazilski institut za kafu obratio se kompaniji Nestlé da osmisli kafu koja je topiva u vodi, a istovremeno zadržava ukus. Novi proizvod pomogao bi Brazilu da smanji ogroman višak kave.
Posle osam godina istraživanja u laboratoriji Nestlé-ovog centra za istraživanje u Švajcarskoj, stručnjak ove kompanije – Maks Mortgentaler konačno je postigao željene rezultate. Otkrio je recepturu za kvalitetnu instant kafu! Taj kvalitet ogledao se u činjenici da instant kafa ima sve karakteristike kao „domaća“, ali uz veliku prednost – pripema se jednostavnije i brže. Kombinovanjem reči “Nestlé” i “café” novi proizvod dobio je ime koje je danas više nego prepoznatljivo – NESCAFÉ.
Uticaj ratnih godina na ispijanje kafe širom sveta
Zbog rata i nestašice, švajcarska vlada je 1942. godine ograničila upotrebu kafe, što je instant kafu učinilo još traženijom. Njen duži rok trajanja u odnosu na prženu kafu značio je da može biti sačuvana u zalihama za vreme nestašice. Stoga se obim prodaje instant kafe duplirao tokom II svetskog rata.
Kada je za Britance tradicionalno ispijanje čaja postalo luksuz, instant kafa otvorila je vrata tog velikog tržišta. Nedostatak čaja učinio je da instant kafa postane dostupna i kvalitetna alternativa, koja je ubrzo postala deo svakodnevnog života Britanaca. Izraz „vreme je za čaj” tokom rata je brzo i lako prilagođen u „vreme je za instant kafu!”.
Instant kafa se vraća kući
Zbog manjka konzervi, od 1942. instant kafa je pakovana u staklene tegle, što je i današnja praksa, a bila je i deo namirnica koje su se slale američkim trupama kada su se priključile saveznicima. Upravo takva praksa velikih porudžbina doprinela je prodajnom uspehu instant kafe u godinama koje su usledile. I ne samo to. Prve hitne humanitarne pošiljke hrane nakon rata sadržale su konzervirano meso, jaja, mast, sušeno voće, margarin, šećer, mleko u prahu i – instant kafu.
Tako se kroz pakete pomoći, instant kafa “vratila kući” na evropsko tržište, izuzev Švajcarske i Velike Britanije, gde je konzumirana i tokom rata.
