5. Ulično svetlo u Tokiju
Plan je bio
Plan je bio da se hitno smanji nasilje na ulicama. Znate, to je san svakog gradonačelnika, da upali Batman znak i reši sve probleme. A otprilike to su i uspeli u Tokiju. I to skoro sasvim slučajno.
Vidite, oni su ulično osvetljenje promenili u plavu boju.
I šta se desilo?
Desilo se čudo, a skoro trenutno kriminal je opao za devet posto. Ako možda mislite da je koincidencija, slična stvar se desila i u Glazgovu. Tamo su iz čisto estetskih razloga promenili boju svetla misleći da će ulice izgledati lepše uz plavu. I iz nekog razloga kriminal i nasilje su se odmah smanjili.
Onda su Japanci shvatili da plavo svetlo ima čudesan uticaj na ljude pa su u metrou ubacili upravo ovakve lampe kako bi smanjili broj samoubistava. I on je zaista pao. Na NULU!
Najluđe od svega je što niko nije baš skroz siguran zašto se do dešava. Postoji nekoliko teorija. Po prvoj, plava boja ima snažno smirujuće dejstvo. Za razliku od crvene i žute zbog koje ćete poželeti da palite automobile i bodete se noževima petkom uveče.
Druga ideja je da ćete zbog plavog svetla mislili da vas neko posmatra pa ćete se i ponašati pristojnije. Mada zapravo niko ne zna zašto se to dešava. Ali se fakat dešava! Možda da javimo Đilasu?
4. Gruzija otpustila sve policajce
photo: high contrast
Plan je bio
Vrlo jednostavan. Policija se bori protiv kriminala, zar ne? Da, u teoriji. Samo šta se desi kada je policija korumpirana. Recimo, toliko da to postane ozbiljan problem za državu. Kao što je bilo u Gruziji kada je 2004. godine novoizabrani predsednik Mikheil Saakashvili otpustio policajce. Tačnije SVE saobraćajne policajce!
I šta se desilo?
On je prvo otpustio sve šefove policije, a onda rekao da će svi koji budu primali mito, maltretirali građane ili radili bilo šta slično biti odmah upucani ili uhapšeni. Tako je bez posla ostalo 15.000 policajaca. A onda još toliko.
I zemlja je praktično ostala bez policije. I sada sigurno mislite da su svi samo to čekali, vozili mortus pijani i prolazili kroz crveno? Zapravo ne. Sve je funkcionisalo sasvim ok neka 3 meseca koliko je Gruzija bila bez policije. I onda su shvatili da je upravo policija pravila najviše problema. Poznato vam je sve ovo nekako? O nama itekako jeste…
3. Baš su ih kaznili u Norveškoj
Plan je bio
Valjda se svi slažemo da bi huligani, narko dileri, kriminalci i ostala bagra trebalo da završe u zatvoru? Svi, osim izgleda nekih naših sudija. I Norveške. Vidite, tamo se prema prestupnicima ponašaju malo drugačije. Zapravo baš fino. Ubice, silovatelji, pedofili i kriminalci imaju bioskope, saune, solarijume i naravno mogu da se bave sportom koji vole u slobodno vreme.
Imaju i letnje vikendice gde provode par meseci svake godine. Tamo naravno prave roštilj.
I sve nije to slučajno. Plan je da se oni posle odsluženja kazne vrate normalnom životu kao uzorni građani.
I šta se desilo?
Pa, sasvim neočekivano desilo se upravo to što su i planirali. Norveška ima najniži nivo povratnika u kriminal. Ideja zatvora je da popravi osuđene, a ne da ih upropasti za ceo život.
Nego da li vam se čini da smo mi u Srbiji izgleda otišli i korak dalje od Norveške pa se ni ne trudimo da sve te nazovi navijače, naciste, ekstremiste svih vrsta, huligane i ostale barabe uopšte ni ne osudimo. Samo nešto mislimo da to ipak nije dobra ideja.
2. Kako se CIA borila protiv komunizma
photo: media jornada
Plan je bio
Nije tajna da narodi Istočne Evrope nisu bili baš presrećni pod ruskom čizmom za vreme Hladnog rata. Samo pitajte nekog Mađara ili možda Čeha šta misli o tom periodu, pa će vam sve biti jasnije koliko im je bilo fino.
A CIA je bila više nego voljna da pomogne u padu istočnog bloka. Svim sredstvima. Tako su osnovali i Kogres za kulturne slobode. Ne, uopšte nije zvučalo sumnjivo. I onda su potrošili milione dolara na promociju moderne umetnosti. Koja je između ostalog bila sasvim suprotna socrealizmu.
I šta se desilo?
Pa desilo se da su ljudi zaista zavoleli modernu umetnost. Toliko da je ušla u udžbenike umetnosti čak i u istočnom bloku. Sa druge strane, slike partizana kako bacaju bombe na putu do još jedne slavne pobede protiv neprijatelja su postale malo – kako bismo rekli – smor. A uz modernu zapadnu umetnost ljudi su poželeli i zapadni način života, sasvim jasno.
photo: wiki
"Mislim da je to najvažnije odeljenje koje je agencija ikada imala. I upravo to je imalo ogroman značaj za završetak Hladnog rata", rekao je anoniman ali važan izvor iz CIA.
Ludo? Skroz! Ali sledeća priča je još luđa i potiče iz majčice Srbije!
1. Srpska opozicija izmislila proročanstvo Tarabića
photo: damjanbnz
Plan je bio
Početkom 2000. godine nije baš bilo jednostavno biti opozicija. Pogotovo ako u slobodno vreme planiraš da smeniš jedan režim koji se nije pokazao kao blagonaklon na one drugačijeg mišljenja.
A imajući u vidu da ni ideje o poštenim izborima, niti demonstracije tokom devedesetih nisu baš dobro prolazile, vođe opozicije su bile u stvarno teškoj situaciji. Kao i svi mi doduše. Toliko teškoj da su pribegli očajnim merama.
Kada kažemo očajne mere – mislimo podmetanje lažne legende. A laganje cele zemlje obično nije baš dobra ideja.
I tako se nekoliko meseci pre septembarskih izbora u narodu pojavila potpuno proverena priča o Kremanskom proročanstvu u kome navodno piše da će na čelo Srbije doći čovek koji se preziva slično kao i mesto odakle je. I svima je bilo jasno da je to ni manje ni više nego Koštunica iz sela Koštunići.
photo: novi magazin
A kada Tarabići nešto kažu, ko je ubogi srpski domaćin da se pobuni protiv toga.
I šta se desilo?
Pa desio se 5. oktobar, Koštunica iz Koštunića je pobedio, a Milošević je oteran u istoriju. Nekoliko godina kasnije naš poznati dramski pisac Dušan Kovačević je otkrio da je cela priča bila obična izmišljotina kao deo predizborne kampanje. I upalilo je!
Sada klikni Like da i drugi vide!
